Nova Evropa

Mic), из мака (Јужна Србија, око 6.000 МЕс), репице, ланеног, конопљиног, и бундевиног семења (Војводина, Хрватска, Словенија, око 250.000 Меке). И ова индустрија може се лепо развијати на задругарској подлози, при чему отпаци њезини иду опет у корист произвођача дотичне сировине, Али је она већином организована индустријално, нарочито где производња _ захтева скупље уређаје и веће погонске силе, Пожељно би било, да држава помогне нарочито задругама у Далманији, Црнојгори, и Јужној Србији, да би набавиле савршеније техничко оруђе, те да би продукт испао квалитетно бољи од досадањет, који не може да конкурира француском и талијанском продукту.

Индустрија лана и конопље, као кућна индустрија, прастара је у свима крајевима наше државе; као индустријско прерађивање она се гаји у Словенији, Војводини, и Србији још у 18, веку. Године 1922 било је засејано ланом за влакно укупно 13.664 ha, са природом од укупно 69.259 Мас сухих стабљика (по 1 ћа: 5.25 Мећс), и конопљом за влакно укупно 30.181 ћа, са природом од 217,414 МЕс сухих стабљика (по 1 ћа: 7.712 Месј. Пре провођења аграрне реформе била је засејана површина знатно већа, јер су властелинства у великој мери гајила биље за предиво, и прерађивали га у творницама, којих је било око 50, а могли су произвести до 10.000 Мес готовога ланеног повесма, и Ha 150,000 Mic кудеље, Будућност ове индустрије зависи од тога, да ли ће се нови власници земљишта пређашњих властелинстава примити посла производње лана, односно конопље, Пример шећерне репе оправдава наде, да ће се то доиста збити, иако су код ових биљака друкче околности него код шећерне репе, јер профит није тако велик а посао је рискантнији и обимнији.

Простор не дозвољава, да овде изнесемо још неке, по свом опсегу врло знатне наше индустрије, као сушење шљива, прављење воћних конзерва (пекмеза), теста (таранеј, паприке, киселога зеља, репе, опијума (афијона), и, т. д. Ове, и све довде споменуте индустрије, још ни издалека не ислрпљују могућности развитка разних грана господарске индустрије у нашој држави, Ово је поље уопште код нас тек у неким гранама и обрађено, док у себи крије још много нових клица и здравих потхвата, Кад се буде данашња криза привреднога

живота —- која није само криза новца и индустрије наше државе, него опћа криза највећега дела света, и целе наше културе и социјалнога поретка —, кад се буде та криза пре-

бродила, у било којем облику, онда ће доћи и час да се сви ови мртви капитали оживе и ставе у службу рацијоналног развитка нашег господарског живота и нашег државног и друштвеног живота уопће, Рт, О, Фратеш,

професор к“ Господарском Факултету, у Загребу.

437