Nova Evropa

За време Светскога Рата, жене-лекари су својим радом, на свим пољима медицине, исписале неколико сјајних страница историје лекарске професије. Нама је овде довољно потсетити — и ми то чинимо с пуно захвалне успомене — на оне многобројне женске лекаре и болничарке које су похрлиле у малену Србију, да српског војника у најтежим часовима избављају из Руку смрти услед заразних болести (тифуса, пегавца, ит, д.), те од којих су многе своју пожртвовност и главом платиле, Међу њима свима истиче се личност незаборављене Др. Инглисове (Рт. Ејзе Јабиз), која је остала поред својих српских болесника и рањеника, са целом својом мисијом, и за инвазије аустријске, и која је после поново пошла, са големом четом женских лекара и болничара, у Русију и у Добруџу, к нашој југословенској добровољачкој дивизији, уз коју је остала до последњег свог даха, Др. Инглисова је била међу првим женским лекарима који су се понудили британској влади на почетку Рата, па кад их, тада још, конзервативне британске области нису хтеле примити, она је међу првима, са својом болницом, организованом од Шкотских Жена у Единбургу („Зсо већ Жошеп' Нозрнај5"), пошла у Француску и у Србију. Међу живим женским лекарима који су задужили Србију и Југословене, и који и данас још: помажу гдегод могу наше медицинске установе и наш медицински подмладак, треба и овде са захвалношћу истаћи и име Госпође Бери (Пе, Ветту), одличне чланице лекарског колегијума Коуа] Етее Нозрна!-а, где ради уз Г. Дра. Берија, свога мужа, с којим је заједно провела велик део Рата у Србији, на челу своје мисије у Врњачкој Бањи,

Данас многе од женских лекара у Великој Британији заузимају важне положаје у државној служби, у лекарској служби у Индији, у главним здравственим мисијонарским друштвима, и у многим болницама и установама које су постале њиховом заслугом, као и у таковим где немају ни традицијоналног ни личног утицаја. Заштита деце и материнства, и рад на народном здрављу под државним окриљем изискују све већи број стручно спремних жена, али и успеси у приватној пракси показују, да жене својим радом сузбијају једну из дана у дан све пречу потребу,

Прошлост ове Школе, како видимо, представља победу над тешкоћама, а будућност њена биће, надајмо се, несметани напредак и развитак за још веће победе у јавној служби,

Успех жена у лекарском позиву не тиче се само жена. лекара него свих радних жена уопште. Повест британских трију пијонирака на здравственом пољу само је један талас општег покрета за еманципацију жене, један доказ више да је жена у стању да врши озбиљан и несебичан рад, кад јој се за то пружи могућност,

513