Nova Evropa
žavnim rukama, to se one osnivaju, naravno, ugovorima izmedju države i privatnih društava, odnosno saveza društava; odnosno, turistička se društva u zajednici sa državom organizuju u jedno društvo koje vodi pod državnim nadzorom sve poslove putni-. čkog saobraćaja, U većini zapadnih država, državna vlast u svakom slučaju izdašno podupire akcije svojih centralnih turističkih saveza, i izdaje im znatne godišnje subvencije {tal:o је ЗуајсатзКа вофлпе 1923 даја шКирпо 480,.000 franaka u +: svrhu, dok Italija podupire svoj »Enit«—Ente Nazionale per le industrie turistiche«, osnovan zakonom od 12, oktobra 1919 — godišnje sa 1,500,000 lira, i prepušta mu sve fakse na hotelske i gostioničarske račune, i prodaju željezničkih karata), Imajući sve ovo pred očima, pokrenula su naša turistička društva, pod egidom zagrebačkog »Društva za promet stranaca«, a uz pomoć »>»Odseka za saobraćaj putnika i turista« pri Ministarstvu Trgovine, pitanje otvaranja putničkih kancelarija, te je tako došlo do ideje i do predloša za osnivanje društva »Putnik«, kao centralnog udruženja svih saobraćajnih i turističkih društava ma osnovi. ugovora sa državom, odnosno s Ministarstvom Saobračaja i s Ministarstvom Trgovine,
Kako je ta ideja prihvaćena od nadležnih faktora, i kako je onda izvedena, o tome želimo da obavestimo sada naše čitaoce, na temelju origmalnih dokumenata i zapisnika sa skupština i sednica,
TI
23. i 24. aprila 1923 održana je prva formalna konferencija u Odseku za saobraćaj putnika i turista pri Ministarstvu Trgovine, u svrhu osnivanja »Putnika«, pod predsedništvom načelnika Ministarstva Saobraćaja G, A, Panića, a u prisustvu delegata naših turističkih društava i nelih drugih interesemat4A, Referent (G. J, Tašner) predlaže, kao majpogodniju za novo društvo, formu zadruge, što svi prisutni usvajaju; »nepodesna je«, kaže referent, »lorma ak cijonog društva, budući da bi u tom slučaju imali odlučujuću reč u društvu oni koji bi imali u rukama veći deo akcija, a to bi bilo od štete po društvo, jer Putnik treba da bude altrujističko i opštekorisno, a ne kapitalističko društvo«, U diskusiji zatim, komferencija dolazi do uverenja da članovima mogu biti samo pravna lica, a zadrugare-članove društva da mogu predstavljati pumomoćnici koji moraju biti i sami članovima dotičnih društava i pravomoćno ovlašteni kao zastupnici, Pri pretresu nacrta statuta ističe se da, po srbijanskom zakonu o zemljoradničkim i zanatskim zadrugama, svaki zadrugar ima pravo samo ma jedan glas bez obzira nato. koliko je udela uplatio, — Nato je za 24, juna iste godine sazvama osnivajuća skupština »P ut-
139