Nova Evropa

dojam učimila, te ju svakome najtoplije preporučam«, Doista, važna su pitanja o kojima se u toj knjizi raspravlja, a utoliko je veće pažnje vredna kad se vidi s kakvom spremnošću naš pisac to čini potkrepljujući svoje konstatacije statističkim podacima i mišljenjima znatnog broja stručnih pisaca našeg vremena,

U knjizi se raspravlja o ovim pitanjima: populacija, madžarizacija, značaj gradova, skupoća, rasna higijena, centralizacija i decentralizacija, i činovničko pitanje, Piscu je Slavno da konstatuje stanje stvari, ne toliko da predlaže načine popravke, (prema motu knjige: »Je me propose rien; je n impose rien; jexpose«), no zato ipak ima i propozicija, Ali mu je glavno, da samim pitanjima zgodno postavljenim obrati našu pažnju na stvari na koje, mada su vrlo važne, ni pozvani mnogo. ne misle; a živolno je pitanje našeg naroda i države, da što više nas о njima mislimo. I nama se čini, da će piscu poći za rukom da izazove diskusiju o tim pitanjima u listovima, pa možda i u zasebnim Кпрбата. Ма ćemo ovde da obratimo pažnju čitalaca »Nove Еугоре« па to delo zadržavajući se malo kod nekih pitanja i poglavlja, Rojima ne bi bilo loše čitave brojeve posvetiti, .-

U članku o pitanju populacije, trudi se pisac da: objasni brojno kretanje naroda u evropskim državama. Medju ostalim, upada fu u oči i mnače opće poznata činjenica, da se Francuzi od dugo vremena slabo množe, te su po broju stanovništva medju evropskim državama, za tri četvrtme veka, došli sa drugog na peto mesto; a, alto tako ustraje, za koji decenij doći će na poslednje mesto medju velesilama, Opća je pojava da širenje kulture smanjuje prirast stanovništva, U tom pogledu Paris je na vrhuncu kulture, ali je to prvenstvo od sumnjive vrednosti, Kad je Ruso kazao da su gradovi pomor za rod ljudski, jamačno je u prvom redu pred očima imao Paris, grad u kom se više nego inače gde ašikuje i ljubi a manje nego igde dece radja; i, nema sumnje, da i Francuzi sa strahom šalju decu u svoju prestonici na vaspitanje i školovanje, ali ne mogu to da izbegnu, Nastaje pitanje, da li treba možda izbeći slanje u Paris na velike škole tolikih djaka, medju njima i većinu „državnih pitomaca, Ne vodi svaka gradska kultura jednako narodnom istrebljenju, wu smislu Rusoovih reči, a koja vodi, moramo je se klomniti, jer je već i dosad, u Zagrebu i u Beogradu, dosta imamo, Politički savez sa Francuskom ne involvira u sebi i dužnost negovanja isključivo francuske kulture, jer i sebi i Francuzima više ćemo biti od koristi ako se ne budemo ugledali na život koji vodi propadanju, .

Što se tiče prirasta stanovništva u XIX veku u Evropi, pisac iznosi rezultat statistike po kome su Romani, od 1800 —

152