Nova Evropa

jarm на прсте, и отворено су презиране, Вера у српску ствар била је велика, а слом Аустрије у Србији утврдио је ту веру безгранично. Имајући добре везе у војсци и у народу. преостале карике Народне Обране постављале су у тај час себи неколико пута питање: „Да ли бисмо и ми могли што више учинити за своје ослобођење 2" — Било је разних комбинација. Коначно је одлучено, да се тражи веза са Србијом. И успело нам је да из Беча пошаљемо свога курира у Рим, и да поручимо у Србију, да је моменат да се Крајина побуни, ако би савезници и Србија били вољни да помогну таку акцију. План је био ово: ми бисмо најпре револуцијонисали резервну војску и цивилно становништво. Савезници би затим продрли из Далмације у правцу Книна. Ми бисмо пресекли саобраћајне везе према Хрватској и централној Босни, окупирали Штајнбајсову пругу, и повлачили се по потреби према Книну, Непријатељ не би имао саобраћајне могућности да нам омете састанак са савезницима. Предлагали смо да останемо у сталној вези са српским посланством у Риму, и у том циљу открили и своје шифрирано писмо, којим смо се на доста поуздан иако мало потежак начин служили у Аустрији. Врховна српска команда поручила нам је, преко српског посланика у Риму (Г., М, Ристића), да предложена узбуна не би била добра, јер да би противник — у случају нашег неуспеха —- децимирао све наше становништво које би преостало; него треба наставити акцију припремања дезертера углавном исто онако како смо радили од почетка Рата, И ми смо то послушали.

Стварање антиаустријског расположења у војсци расло је из дана у дан. И тога је било толико да су, у лету 1915. у босанским војним јединицама читани нарочити „бефели“ о дезертерима, и да су сви познати дезертери осуђивани на смрт, која да се изврши кад се поврате, и да се то јавно читало војницима, Али све то није помогло, Војне власти дошле су коначно на идеју, да треба раставити интелигенцију од народа; и с јесени 1915, када је сваки прави Србин проживљавао у својој души тешки слом Србије, растурена је српска интелигенција П босанске регименте, а вероватно и осталих, по страним јединицама. На нашу радост, затекли смо тамо мало раније приспелу браћу из Арада. Антиаустријски фронт у војсци босанских јединица растао је међутим и даље, и омогућивао да се стално јачају наше добровољачке резерве за границом.

Из ових неколико напомена види се донекле борбено расположење босавске позадине, Можда оно није било стално тако, и тако опће, како овде изгледа, али је ипак било углавном повољно. Оно је било тако несамо напољу, него —- бар већим делом — и код оних у тамници, Само се тако

536