Nova Evropa

Sve te cifre jasno pokazuju, da novčanim zavodima stoje na raspoloženju sredstva za koja momentano nemaju рободпа 1 sigurna plasmana, A. u vezi sa jačanjem i popuštanjem novčane krize, daje se lepo pratiti i razvitak i uticaj kamatnjaka, Amomalija je naše kreditne krize, da dok je kamatnjak na uloške znatno popustio, tako da je manji od polovine kamatnjaka koji se odobravao još do pre godinu dana, kamatnjak na dugovanja veoma se neznatno spusHo, Jedan od uzroka ovakome stanju naći ćemo u tome, što snižavamje kamatnjaka kod uložaka stupa na snagu tek nakon ·otkaznog roka vezanih uložaka {obično jedan do tri meseca), tako da novčani zavodi niži kamatnjak kod dugovanja računaju tek nekoliko meseci pošto je objavljeno snižavanje. Glavniji uzrok leži medjutim u tome, što novčani zavodi nemaju JOŠ puno poverenje li promenu koja je nastupila, i opravdano se boje da bi se naglo i uskoro situacija mogla opet da podorša. Dobar deo raspoloživa kapitala koji danas leži kod naših banaka potiče usled potraži vanja mozemaca; fa se potraživanja sastoje od iznosa koji će inozemstvu kasnije trebati, za kupovanje predmeta koje od nas uvozi, a dobrim delom i radi spekulacije dinarima, mozemstvo, koje računa da će dinar i dalie da raste, drži veće iznose dinara da ih, kad usledi očekivani porast, opet proda, Ti su iznosi dakle nesigurni, i za par dana mogu da se smanje za koju stotmu milijona dinara, Ta opasnost, da bi одједатеа mogli biti zatražemi veći iznosi, prisiljava novčane zavode na izvamrednu spremnost i mobilnost, te veliki novčami zavodi drže danas u svojim blagajnama, i na žiro-računu Narodne Banke, po desetke milijona dinara, radije nego da ih plodonosno ulože, samo zato Što nemaju gdaramcije da bi u slučaju nagle potrebe sa tim iznosima mogli lako raspolagati, Kolikogod novčani zavodi bili likvidni i puni kapitala, privreda nije ni majmanje likvidna, i posudjeni novci teško se dobijaju natrag. Ma kamaitnjak iznosio i 15%, novčani zavodi drže teške milijone u blagajnama i kod Narodne Banke, jer strahuju da im u slučaju hitne potrebe uzmamjkaju sredstva, Kad bi eskont kod Narodne Banke funkcijonirao kako treba, kad bi se svaka prvorazredma menica mogla езкопштан, поуčani zavodi mogli bi davati menične kredite, budući da bi u slučaju potrebe rediskontom dolazili do potrebnih sredstava, Dok su ranije novčani zavodi, u eskontiranim menicama, imali rezervu koju su rediskontom mogli pretvarati u gotove parč, danas to više nije slučaj, pa stoga novčani zavodi svu rezervu, za nepredvidjene potrebe, moraju držati ili kod sebe ili kod Narodne Banke. A budući da novčani zavodi, usled toga, drže znaine iznose ma koje ne dobijaju nikakovih kamata, jasno je da oni za iznose koje bez opasnosti po svoj likviditet mogu da stave na raspoloženje privredi računaju znatne kamate, da bi

440