Nova Evropa

Напоменућу још да ће, ако њихова организација и даље остане на верској основи, свести себе на положај нацијоналних мањина; а нацијоналне мањине, ако хоће да имају нека изузетна права, могу их имати само утолико уколико неће · бити на сметњи и на штету надијоналне већине чија је држава. Време би било да они о томе поведу мало рачуна.

На реду су Срби. — У Србији пре рата, зато што су били све Срби, није било никаква „јединства српског фронта", већ су били подељени у политичке партије. Тако подељени ушли су у нову државу, у нади да ће се тако поделити и нови држављани. Али су се преварили. Сем Срба, остали то нису учинили, Тако у Срба ни сад нема тога јединства фронта, а надам се неће га ни бити... Али сад међу српским партијама већ нема пређашњег идејног јединства: у њима се сад јасно виде провинције: Војвођани, Хрваћани, Далматинци, Бо- | санци и Херцеговци, Црногорци, Јужно-србијанци, Услед притиска под којим су били пре ослобођења, они су првенствено Срби — ако хоћете Великосрби, — а Српство су великом већином идентификовали с Радикалном Странком и с Пашићем, и зато су великом већином к њима и пришли, Код свих њих осећа се врло слабо политичко васпитање, и још већа оскудица убеђења о начелима и програмима партијским. Они из Војводине и Хрватске готови су да у управи државној примене исте методе какве су примењиване у Угарској, и према мањинама и према својима, т. ј. место слободе — воља државне власти и никакав начелни програм. Они у Босни и Херцеговини сасвим су се помели — под Аустријом поцепали су се били углавном на двоје, на опортунисте и непомирљиве; у првој је групи (око „Српске Ријечи") остала већина од старијих, а од млађих пришли су им сами „штребери"; у другој групи (око „Народа“ и „Отаџбине") искупили су се већином млади људи, одушевљени патријоти, и идеалисти, са понеким од старијих које Аустрија није успела да корумпира. И једни и други агитовали су код народа Србијом, српским законом да се се. љаку ни за дуг не може продати пет рала земље, краљем Петром, и Пашићем, Кад су после ослобођења дошли и Србија и краљ Петар и Пашић, они су се, оставши без програма и парола, помели; опортунисти из прве групе, чланови „флотенферајна“ и сличних патријотских установа, одмах су се оријентисали, и прискочили су опет влади, — сад Пашићевој. И да се муслимани нису груписали око „дина", а католици око Хрватства, јамачно би и Шериф и Мандић били радикали. За њима су пошли и многи који су под Аустријом били уз млађе, јер су их тако и они учили, Као карактеристику да напоменем, да су православни ишли у католичку цркву само да чују како се помиње краљ Петар. Кад су једног иначе честитог Херцеговца запитали, како су последњих избора могли

417