Nova Evropa

Књиге и листови,

„Устави брачно право“ Д. Томца.

Дело Дра. Драгутина Томца, под горњим насловом (штампано у Загребу), може послужити као докуменат, да они идејни правци које су започ>ли некадањи „Напредњаци“ окупљени око „Покрета“ у Загребу нису остали без следбеника. Лед, још онда пробијен, није никада трајно замрзао, мако би се могло чинити као да је у наше доба људима завладао онај исти искључиви интерес за партијску политику као некада кад се све вртело око „чисте политике“ и њених противника. Бити приврженик напредњаштва, значило је код нас у првом реду борбу против клерикализма, Иако данас клерикализам у нашем животу није онакова сила какав је некада био, опет се та борба не може сматрати завршеном. Напредњаци су на том радили да уклоне остатке прошлог доба, и утемељили су, могло би се рећи, неку врсту традиције;: да се сваки јачи таленат и дух, гдегод би сеу хрватском народу појавио, морао борити против „милости божје“. — Тако се има разумети основна побуда ради које је и ово дело написано, Дело Г. Томца није без тенденције, и писац то и не сакрива; али му се мора признати, да је настојао да буде непристрасан, и да је за сваку своју тврдњу покушао да да доказе. Дело Г. Томца обухвата целокупно брачно право, осветљено прописима Устава. Документација је врло потпуна, и цела је књига инструктивна и за онога коме су темељне црте постављених проблема отпре познате, У неким се стварима не бисмо с овом књигом могли сложити; али се и не може тражити да се неко у целости сагласи с мишљењем изложеним на 184 штампане странице,

Прво је питање, расправљено у овој књизи; како се брачно право уопће односи према Уставу; Треба показати, да је самим доношењем Устава наступила велика промена у брачном праву, Теза је пишчева, која се мора прихватити, да Устав није само неки програм будућег законодавства, постављени оквир будућем правном уређењу државе, него да је највиши закон са важношћу од дана кад је од краља потписан и проглашен, Надовезујући на ту тачну мисао, писац тврди и доказује, да све досадање право, јавно и приватно, има да буде саобразно принципима Устава; где оно то није, ту се мора закључити да је Устав противне установе докинуо. Правило изведено из последњег члана Устава (члан 142. важи, као опште правило, и за подручје брачног права, „До Устава“ (а практички и после Устава), на подручју брачног права нема јединствености, него постоји највећа расцепканост и разноликост, и то несамо у материјалном

61