Nova Evropa

Ко одиста разумије умјетност, не може тврдити да је Фидије наткрилио Египат и грчку умјетност са краја петог вијека. Форму људског тијела усавршио је као, колико је нама познато, нико прије њега, а поготово нико послије њега, то је сигурно. Египћани су отели планини, открили из камена, божанство налик људском подобију, — Грци четвртог вијека дигли су и божанству мистеријозну копрену, и пренијели га у људски облик. То не умањује њихову величину, јер ту и јест божанско у човјеку, да се бори да га докучи, да се изједначи с њиме, замотавало га у копрену или кушало да га открије гола, мислило да су то ствари за сваког човјека или само за одабране, И коликогод пута спржило своја крила, на сунцу немогавши се никада преселити у божанске висине, ипак га творачка искра у њему тјера да поново јуриша и да кроз милијоне година жртвама и напорима плати своје откупљење, Ту и јест његова најузвишенија жртва и молитва створитељу, И по вишем закону дизања и падања, грчком тенију, који је достигао свој врхунац у Фидији, поломљена. су крила, и настало је вријеме кад су варварски цареви скидали главе боговима па метали своје, деградовали символе чистог и узвишеног божанства на ред завојевача, освајача и тирана, :

Умјетност је одувијек сачињавала оно што је најљепшега у човјеку, и ишла напоредо са његовим највишим настојањима, у идејном и у моралном погледу, те је и она, скупа са религијом — највећом духовном творевином човјековом — доживјела свој бродолом. Но будући да је вјера мајка сваке више људске замисли и творевине, нити по вишој вољи може људски род да живи без вјере, то се јавио Откупитељ, и након кратког времена почела је и умјетност да се обнавља и препорађа, у крилу своје мајке религије, Снагом вјере, а под окриљем Цркве, створили су варварски народи једну велику умјетност хришћанску, која додуше у формалном и естетском смислу није тако савршена као класична, али по свом изражају не заостаје ни за једном испред себе, Њени су видици ужи, и она нема техничког знања и савршенства источних умјетности, и нема ширине њихових концепција, — она познаје само људску патњу као патњу групе, а и не слути да се цио свемир „пати“ и да у патњи постоји. Али она има ипак везе са свемиром, баш као и блиједи ретци у јеванђељу, јер ниједна права религија не заостаје за другом, и свака је од њих само различита ријеч једне те исте вјере са истим циљем, и с истом тежњом ка Богу, ка највишој мудрости и највишему складу.

Од првих вијекова Хришћанства па до ХТУ вијека, хришћанска цивилизација дала је безброј дивних и трајних споменика. Али како ниједно људско дјело није савршено, тако и

254