Nova Evropa

а"

утицај имао је на њега и Данте, у коме су спојени Омир

"и Библија, те у коме је могао наћи више контраста између

о +

свијетла и сјене него у Ђота, или ма у којег сликара послије

"њега, што је одговарало његову темпераменту и његовој кри-

тичној и мисаоној природи.

Од највећег утицаја на његову духовну природу био је Стари Завјет,. По свом духовном типу, Микеланџело је сличан библијским пророцима, па зато и јесте њихов највећи интерпрет у пластичној форми. Оно што је Фидија успио да да у пластици из грчке митологије, то је дао Микеланџело из Старога Завјета. Штогод је прије њега рађено у пластичној умјетности из Старога Завјета, биле су само блиједе слике претеча Новога Завјета; тек Микеланџело је Стари Завјет проучио, и дао га у потпуној пластици: заодјео га грчким пластичним изразом, и учинио од њега велико и моћно подножје хришћанској умјетности, као што је Стари Завјет подножје Новоме Завјету. Штавише, он кроз Стари Завјет гледа и на Нови, у којему није толико код куће: његов Христос на Страшноме Суду није онај који прашта, него је прави син. страшнога Јехове који суди а не прашта; он као да вјероваше, да је у снази и доброта, а не у доброти снага,

Ако Микеланџело и није, у погледу форме, достигао Фидијино савршенство, и суверено и суперијорно спокојство јелинско, он их је престигао темпераментношћу и живошћу, и музикалношћу. Јелинска музика је примитивна, и зна тек за пар жица, док Микеланџело влада модерним инструментима, дугим трубљама, и тутњавом, Вратићу се ошширније на ову ствар, кад будем давао у појединостима карактеристику дјела овог великог пластичног музичара; у овом уводу само додирујем моменте који ми се чине најважнији те на којима ће се требати напосе зауставити, ако се хоће дубље заронити

у душу Микеланџела као умјетника и као човјека, Завршу-

јући овај увод у студију, и поређење Микеланџела са грчком

умјетношћу кад је била на врхунцу, могао бих своје мишљење, укратко, формулисати овако. Да је, рецимо, Микеланџело видио Фидијине кипове, он би пао пред њима нице више него и пред којим јеврејским пророком; али је исто тако сигурно да би, да су живили у исто доба, па да им је неко дао да израде Прометеја, Микеланџело однио побједу. Он је један од типичних отаца модернога човјека, који се борио са цијелим својим организмом, костима и месом, нервима, и сумњом и вјеровањем, како би се подигао ка божанству, да

би тако увјерио самога себе, да је човјек ипак дио вјечности,

Иван Мештровић,

256