Nova Evropa

17 „Života Mikelanjola Buonarotija“,

Askanijo Kondivi, prvi bijograf Mikelandželov, i autor bijograiskih beležaka pod gornjim naslovom, iz kojih vadimo sledeće odeljke, rodio se u Ripatransone, kod Ferma, oko 1525, Posle 1550, otišao je u Rim, gde je ostao u doticaju i u bliskoj vezi s Mikelandželom. Kažu da je učio arhitelcturu, skulpturu, i slikarstvo, U njegovu rodnome mestu otkrili su, pre kratkog vremena, neke freske, sumnjive umetničke vrednosti, koje se pripisuju mjegovu kistu, Vazari da je prezirao, iako se, u drugom izdanju svod života o Mikelandželu, morao često da posluži Kondivijem, koji je svakako najautentičniji i najbolji od Mikelandželovih savremenika, koji su napisali što su znali i misli o velikome umetniku, dok po svojoj konciznosti i klasičnoj jedmostavnosti nadmašuje Vazarija. Kondivi je svoj »Život Mikelandželov« napisao, po želji Pape Julija III, dok je Mikelamdželo bio još u životu, i jasno je da je veliki deo podataka ovaj mladi učemik dobio direktno od Buonarotija, Svakako, na ovoj se bijografiji, kao i na onoj Vazarija, osniva sve Što se poznije pisalo o životu Mikelandžela, — Prvo izdanje Kondivija izašlo je 1553 (»Vita di Michelagnolo Buonarroti, raccolta per Ascanio Condivi da la Ripatransone«), Posle je često preštampavano, Ali je Nemac Karl Fraj dao konačno jedno kritičko izdanje svih bijografija napisanih od Mikelandželovih savremenika, pa se u njemu пајал 1 оуа (>»зашш!/пипб апџосбемаћ ег В1;оgraphien Vasari ss«, sveska) II; »Le Vite di M, B,, scritte da G, Vasari e da A, Condivi«, u Berlimu, 1887), Ovaj prevod, zajedno s beleškama, radjen je po tom Frajovu izdanju, i po izdanju Vitaletija: »Lettere e Rime di Michelangelo Buonarrotd«, Turim, 1925, Pojedini odeljci označeni su rimskim ciframa, prema orifinalu,

У. — Тако је, dakle, rastao dečak, pa kada je imao potrebne бофте, офас ба, рохпауајиб! ба Као падатепа, а Хеђап да ба da na nauke, pošlje u školu nekog učitelja Frančeska iz Urbina, koji je u to vreme u Firenci poučavao gramatiku, Al, mada je i u tim naukama pokazao nekakav uspeh, ipak su ga nebesa i priroda, kojima je teško protiviti se, privlačili k slikarstvu, tako da se nije mogao uzdržati a da ne ukrade kadgod može malo vremena pa da poleti na crtanje sad ovamo sad onamo, tražeći pouke od slikara, Medju ovima, vrlo ga je srdačno primao maročito neki Frančesko Granači'), učenik Domenika Grilandaja?), koji se, videvši. sklonost i raspaljenu

1) France, gco Granacci (1447—1543), firentinski slikar manje vredmosti, ' - - i

?) Domenico del Grillandaio ({običnije Girlandajo} (1449—1543) gdlasoviti firentinski majstor Kvatročenta, čija. se dela nalaze većinom u lHrentinskim crkvama (S, Maria Novella, i S, Trinita),

257