Nova Evropa

Nova Evropa

Knjiđa XV. Broj 3. i 4. 11. februara, 1927

Самоуправа далматинских градова.

Далматински приморски градови, од којих данас некоји једва вегетирају, борећи се са непребродивим административним и финансијским потешкоћама у предузимању било које акције за свој напредак и развитак, регистроваће ове године једанајсто стољеће од проглашења своје независности и од почетка. потпуног самоуправног и комуналног живота, Пригодом тако интересантног и ријетког јубилеја, данас када се нашим далматинским градовима посвећује она пажња која им по њихову географском положају и по њиховој културној важности припада, и када се покушава нагласити задаћа која им је у нашој држави намијењена, неће бити на одмет, држимо, осврнути се на тисућљетни самоуправни, комунални и грађански, живот ових градова, и на све перипетије кроз које је прошао док није дошао до овог данашњег стања, и до онога које му се припрема, а које је несамо очита негација сваке самоуправе и сваке комуналне автономије већ и фактично заустављање било какова напретка и развитка. А ти су градови баш по својој некадашњој самоуправи и постали данас, да тако кажемо, прави бисери у круни југословенских градова,

Историја далматинских градова јасно показује, да су они пвјетали и одлично се развијали културно, привредно, и сопијално, у доба када су уживали широку самоуправу и развијали слободну комуналну политику, мада су непрестано морали мијењати и протекторе и господаре; а то с разлога, што нови протектори никада нису дирали у њихова самоуправна права.

Живот далматинских градова до данас може се подијелити у три епохе. Прва иде од деветог до осамнајстог стољећа. Друга се поклапа са аустријском владавином у Далмацији, Трећа, напокон, почиње са нашим ослобођењем и уједињењем.

1

Самоуправни живот далматинских градова почео се је развијати већ у седмом вијеку, а попримио је изразитије форме у деветом, када се ови градови, године 827, пошто су се

65