Nova Evropa

зграде одолевале различитим олујама; али ново уресно поверенство не трпи архитектонске анархије, ради које су у старом Сплиту настале онако чудне улице, несразмерне својом ширином и дужином, што теку по својој вољи: право, криво, више криво него право, те се сад крижају сад ломе у оштром куту, излазећи на малене плокате или улазећи у тесне ћор-сокаке. Скупа с овим зградама нестају и ограђена дворишта са облигатним свињцима, те старе кухиње, прне од дима с „коминима“ и „напама", снабдевене бакреним посуђем, копањом за крух, горивом од лоза и маслина, дрвеним ведром пуним воде, и петролејском светиљком, Нови људи хоће нове куће; стилске, естетске, хигијенске, — израђене по плану и нацрту, Нови људи требају и нове улице; проширују се тесни, кривудави, поплочани каменом или уопће непоплочани; сокачићи, те се претварају у равне бетониране и асфалтиране улице. Негдашња латњава и прашинаста обала, сад је асфалтирана и украшена палмама. Сплит се полепшава и шири, али његова архитектонска спољашност не одговара још ни приближно његовој новој улози јаке трговачке луке.

Напоредо с архитектонском метаморфозом настале суу Сплиту и многе друге промене, По градским улицама не сусрећу се, као пре, особе које полагано ходају са рукама у џепу и путем медитирају. Иде се брже и често се, услед тесноће улица, пролазници сукобљују. А пролазника има данас у Сплиту двоструко него пре двадесетипет година: има их око 35 хиљада. С овим порастом становништва, контрола јавног мишљења — за коју се у локалном дијалекту употребљава синоним „ча ће свит рећ“ — опада: Сплит није више обитавалиште једне фамилије, чији чланови међусобно знају шта ко једе; у њему је данас лична слобода шира, Ту слободу пове-

авају и странци, којима је сада, након жељезничке везе Сплита с Европом, лакши приступ, док се раније долазило у Сплит из европских центара само лађом. Данас је дакле Сплит наших отаца у агонији, Умиру задњи стари сплићани, који су проживели свој век на исти начин као и њихови прадедови: монотоно и доживотно у истом амбијенту. Остављају нас јадни старци, а с њима одлази и њихов Сплит. Није био ни велик, нити особито леп тај њихов Спит, али је био њихов, домаћи, пун својих „специјалитета“, који ће до неколико година изгледати новим сплићанима као приче.

Губи се стари Сплит, симпатија мог детињства и моје младости. Нестају с њим „специјалитети“ његова живота, који су се најкарактеристичније манифестовали на улици, Нема више оне многобројне пустопашне дечурлије, која би по читав дан проводила на улици играјући, како градоначелник Др, Михаљевић:

101