Nova Evropa

и достојанствена личност родољуба и политичког доктринарца. Тако Кроче на почетку своје двадесете године, откинут од свог амбијента и скоро од своје прошлости, услед стицаја ненаданих и неминовних догађаја, те пресађен у сасвим нову средину и по обичајима и по интелектуалној спреми, узима учешћа у нагломе развитку овога новог света, који се развија у Риму новога Краљевства, посред нових придошлица, „Пијемонтеза“ или „буцура"“ (како су тада Римљани називали све оне који су долазили било из Пијемонта било из Пуља, разликујући се знатно од „Котат де Кота“), папински расположених и непријатеља нове државе,

Да је млади провинцијалац, који је случајно доспео у високе службене и интелектуалне сфере нове престонице, имао икада предиспозицију да мења кожу, случај живота му не би за то никад могао пружити бољу прилику него сада. Никаква привлачност породична није га више вукла к Напуљу, чија се успомена везивала уз ону још увек тако блиску несрећу; док му је Рим напротив морао да пружа заборав у привлачности новога живота. Стриц је хтео да га упути у дипломатску каријеру. Али се млади провинцијалац није отимао о каријеру. Ништа од свих тих ствари у Риму није утицало на њега. Јуридичке студије није волео, тако да уопште није ни онда ни после докторирао, — остао је изван политичког живота и неповерљиво расположен према политици, као и према сваком монденском животу. Похађао је библијотеке, закопавши се у студије доста неуредне, одушевљавајући се идејама Антонија Лабријоле, који је онда једини учинио да се у Италији сазнало за критику социјализма и историјског материјализма, те који је својом духовном свежином водио за собом сву ондашњу омладину. Али приближење Лабријоли, које му је после знатно користило, није у ономе часу још могло да апсолутно утиче на младога Крочеа. Лабријолин заједљиви карактер, на дну песимистичан, није био у стању да утеши разочараног младића. Биле су то бесумње врло тешке године поремећења духа: бујица мисли, избачена из корита услед непредвиђених спољних догађаја, тражила је свој прави пут, |

Неколико година касније (1886), Кроче се враћа у Напуљ, и ту кратко време сам налази лека својој бољи, и себи место за рад. Ту он сад почиње интензивније да трага по библијотекама и архивама, али не више на срећу и случајно. Његова истраживања добијају свој циљ, и то за овај мах; политичку историју старог напуљског Краљевства, напоредо са културном историјом, с обичајима и с уметношћу, Из почетка се задржавао на два последња века, али је после мало по мало ишао све даље подижући срушене дворе свога завичаја, Задаће ове врсте испуњавају често читав живот једног човека;

"336