Nova Evropa

Просвете у оним тешким часовима. талијанског живота, у годинама 1920—21; ни пре ни после није никада одбијао да да свој савет или своју опомену, или свој пристанак, када се радило о најважнијим потребама домовине. Сада је сенатор, и као такав остао је доследан својим идејама, које су углавном и идеје оне Треће Италије којој је — по своме традицијоналноме одгоју — остао увек веран,

M. Vinciguerra.

(Превео, с талијанског рукописа, Б. Радица.)

Пана — дотоуша puka. (,Demokratija posle 6. aprila 1924".)

Gjovani Amendola počeo je kao filozof, zatim se dao na žurnalistiku, a onda na politiku, Učestvovao je u Ratu i bio odlikovan, Posle Rata došao je, još vrlo mlad, do lepa položaja u Komori, i to kao demokrat, Saradjivao je u Ministarstvu Fakta, ali je naskoro zatim (1922) oteran od Musolinija, Onda je on postao vodjom Konstitucijonalne Opozicije, i odupirao se neustrašivom smijonošću fašističkim pretnjama, Bio je dvaput napadnut i pogodjen, a drugi put je i podlećao dvema teškim ranama, Kao iskreni demokrat poštovao je narodnu volju, koja je za njega bila izvorom svake pravde, Kao ličnost, vrlo plemenit i karakteran, pun visokog smisla za moral i dužnosti. Kao filozof, ispovedao je identičnost izmedju dobra i volje, t, j. da je onaj koji hoće već samim tim u dobrome, Ova ideja karakteriše i čoveka i političara, koji je shvatao politiku više kao moralni život naroda nego li pojedinca. Sa njim je iščezao najveći predstavnik one generacije od 1900—1910, koja se spremala na akciju zahvatajući čvrsto i ozbiljno duhovne probleme modernog veka, te je u obnovi unutarnjeg života pojedinca tražila obnovu javnoga života Italije,

AL TT

Amendola se rodio u Napulju (15, aprila 1884), Još 1904 uzima učešća u florentinskome pokretu »Leonardo«, zajedno s Papinijem i sa Precolinijem, s kojima kasnije (oko 1907) osniva novu veliku reviju »La Voce«, Ali do samostalnije filozofske koncepcije dolazi tek u časopisu »PAmnima«, koju (1911) izdaje sa Papinijem, a koju uglavnom i pišu samo njih dvoje, Ovaj prvi filozofsko-literarno-istorijski perijod Amendole ostavio je nekoliko karakterističnih i snažnih rezultata u vidu nekolikih knjig4,

1912, odriče se docenture na Univerzitetu u Pizi i prelazi na žurnalistiku, I to prvo kao politički dopisnik iz Rima za veliki bolonjski dnevnik »Resto del Carlino«, odakle već 1914 postaje rimskim parlamentarnim dopisnikom i najvećeg talijanskog dnevnika, milanskog »Corriere della Sera«, Vodio je, medju prvima, odlučnu borbu za intervenciju Italije u Ratu, zalažući se snažno za rušenje Austro-Ugarske Monarhije, pa je dosledno, odmah posle Rata (1918), bio i jedan od glavnih orgamizatora

341