Nova Evropa, May 11, 1927, page 5

Verovatno je da je poneki od čitalaca mojih »Elem enata Politike« imao izvestan osećaj dizorijentovanosti, ili barem čudjenja, kada je listao stranice na kojima je izložen razvoj filozofije politike, a nije našao istaknutu, pa čak ni dotaknutu, jednu veliku nauku, koja je u poslednjim vekovima evropske istorije igrala tako znatnu ulošču, i ima je još i danas, a zove se: liberalno shvatanje, U onoj tezi definovan je doduše momenat slobode, kao potreban svakome obliku života, i nerazdruživ od momenta autoriteta, tako da bez ovoga ne bi mogao da opstoji, jer autoritet može da dodje do izraza jedino nad onim što je živo, a živo je samo ono što je slobodno, Dotakli smo se dakle u onoj tezi i liberalne stranke, ali samo kao jednostavne stranke medju strankama, bez ikakvog favorizovanja s obzirom na druge stranke u zapletajima političke borbe, budući da je, kao i ostale stranke, podvrgnuta istim zakonima, Zajedno sa ostalim juridičko-naturalističkim apstrakcijama, postavljena je tamo i ona ma listu i u istraživanje »najbolje države«; doduše, odredjena je i označena liberalna država kao najbolja, ali shvatanje liberalizma u pravome njegovu smislu ostalo je izvan okvira Кој je sebi bila postavila ona knjiga,*) Zašto?

Zato što je uistinu ovo shvatanje metapolitičko shvatanje, koje prevazilazi formalnu teoriju politike, a u izvesnom smislu i formalnu teoriju etike, te se na taj način sukobljava sa Jednim običnim shvatanjem sveta i realnosti, Izostavljanje dakle ove doktrmne u pomenutoj knjizi ne znači nepriznavanje važnosti ovome shvatanju, već mu se nasuprot htelo time na jedan izrazit način priznati zavisnost sasvim različna i od više sfere,

U stvari, u takom se shvatanju ogleda sva filozofija i religija modernog života, koncentrisana u ideji dijalektike ili

“*) »Elementi Politike« (Bari, 1925) izazvali su u Italiji veliku diskusiju, tako da je sam njen autor označivan kao indirektan preteča lašizma, U stvari, ta knjiga je jedan ozbiljan, hladan, i sintetičan prikaz elemenata politike: istorije filozofije politike, ekonomsko-političke istorije, kao i etičko-političke istorije, Donosimo ovde iz nje sledeće retke, koji su tako čvrsto vezani za autorovo razlaganje u ovom članku: »Neka se odbije glupo moralisanje na račun politike; neka se slavi, kao genije istine i kao pravi ustanovitelj političke znanosti, Nikola Makijaveli; ali neka se pritom nikada ne smetne s uma, da u politici nije ceo čovek, i da nje ne bi bilo kad ne bi bilo i ostalog čoveka, kad ne bi postojao moralni čovek, 1 neka se smatra a priori lažnim svaki sukob koji se tobože zapaža izmedju politike i morala, jer politički život ili priprema na moralni život, ili je on sam sredstvo i oblik moralnog života, tako da ni u jednome slučaju ne može postojati sukob niti kontrast,,.« в. Б.

329