Nova Evropa

"Нова политичка фаза Италије, после наступа Фашизма, =

_ Оливјеро Зукарини, публицист и уредник политичког часописа „La Critica Politica", објавио је ових дана своју књигу „Покушаји и Решења" (1926), која је у Италији и у иностранству наишла на најбољи пријем, те се сматра једном од испрпних студија о Фашизму. Један део ове књиге донео је загребачки „Обзор“ од9. фебруара 1927, а овај главни и централни део надовезује се на онај. :

5. P.

,

___ Фашизам се појавио у часу кризе талијанске Државе, када се њена егзекутивна моћ показала-и открила немоћном да задржи паразитске апетите који су се међусобно сукобили, с намером да на било какав начин постави у неки систем економску и финансијску ситуацију. Фашизам се родио без и једне прецизне идеје о ономе што би имао да изврши и уради. Око њега су се били окупили левичарски елементи "интервенцијонизма, које је Рат оставио незадовољнима и безнаднима, а који су били жељни да се афирмишу у политичкоме животу земље. Ова воља — уколико је ишла затим да се безусловно афирмише, репрезентована поглавито од Бенита Мусолинија — била је тајна њихова успеха, Није их много бацао у бригу програм. Приказали су се са радикалним и екстремним идејама, а били би најрадије иступили са супротнима, да их тадашњи екстремизам није повукао на другу страну. Мусолини је био социјалист и исповедао се још увек социјалистом. Али су социјалисти према њему били неумољиви, па су му приписивали интервенцијонизам као издајство и као одговорност, недозвољавајући ни најмањи изглед да му се опрости или да се са њим измире. Љутња с којом су се социјалисти свих категорија и тенденца окренули против оних својих другова, и републиканаца и демократа, који су прихватили били рат, као фаталну нужду, била је највећа тактичка грешка. Изолованост, којом је за неко време остао окружен фашизам, само га је већма дражила, а мржња на оне социјалисте који су им окренули леђа обратила се у непријатељство и у мржњу на социјализам уопште, Несрећна позиција у којој се Италија задесила услед интернацијоналне констелације, проузрокована злокобним Лондонским Пактом и Речком Авантуром, помешала је са маленом фашистичком групом и старе нацијоналистичке елементе, и фашисти су се, без своје воље и жеље, наједампут нашли подупрти и осокољени са више страна. Било је то после 1919, када је социјализам исповедио и јасно показао властиту немоћ да изврши напор и жртву за било какову револуцијонарну акцију, па се

буржоазија почела да диже из стања дезоријентованости, у

374