Nova Evropa

које је била пала застрашена већ самом претњом непосредне револуције. Ђолити — пошто је 1921 морао да проведе изборе — сматрао је да ће врло корисно моћи да употреби фашисте да осигура успех владиних листа, и он их је зато соколио и подупираоу насиљу, дозволивши им да се наоружају уз припомоћ Војске и Квестуре, Ако дакле постоји неко ко би политички био одговоран за Фашизам, то је главом сам Он, Ђовани Ђолити, Од часа када је он дао свој р]асе! фашисти су се осетили ауторизованима да чине све, а политичке и војничке власти су то опет од своје стране дозвољавале, затварајући очи и онде где је незаконитост била очигледна и тешка, а подупирући их у припремању безакоња. Започела је тако серија уистину недостојних влада, и настала је као амбиз дубока криза т, зв. либералне Државе, Бономи је дозволио да се оплене неки војнички магазини, у сврху да се наоружају фашистички сквадристи; а са Фактом, фашистичка је милиција већ загосподарила Државом, Реквирирајући влакове за себе, и вршећи оружане операције у великоме стилу, под надзором и често уз активно суделовање полиције и војске. Када је бедни Он, Факта почео да се озбиљно баца у бригу, нико већ више, од његових чиновника којима се обраћао да га подупру, није узимао његове. речи и молбе озбиљно, А када је „поход на Рим“ био свечано извршен, онда је, наравно, све могло да буде могуће. Нико од свих оних који су подупирали и гурали напред фашисте — да споменемо само Ђолитија и Бономија — није се ни издалека надао да би Фашизам могао напросто да постане господарем ситуације. Оних дана су у Риму кругови на Двору и представници нацијонализма и индустријалне буржоазије држали већ спремно Министарство Саландре. Мусолини се међутим поставио томе насупрот као победник и добитник Револуције, и тражио је за себе сву власт, И епизода је самим тим фактом постајала нов врло важан политички догађај. Са њиме почиње и ликвидација т. зв. либералне Државе.

Није никако могуће непризнати необични значај догађаја који су изведени концем октобра и почетком новембра 1922. Талијанска је политичка криза узела тада на себе нов изглед, и ступала напред новом непредвиђеном стазом. Фашизам је то имао да захвали — сем посебним приликама и духу реакције, који неминовно следе сваку промашену револуцију — још и конфузности својих програматских циљева и необичној променљивости својих властитих тенденца, У њега су се, за врло кратко време и без нарочитог уједињавања, слили врло различни елементи, који стварно представљају опречне тенденце и потребе, Ипак је донекле тачно, да је за извесне класе Фашизам био манифестацијом акцентујисања једне ситуације збрке, нереда, и незадовољства, чему су допринели својом

375