Nova Evropa

Фашизам се може пре сматрати реакцијом, која је у извесноме часу нашег политичког живота послужила да изађу на видик и на светлост мане и греси нашег старог друштва. Место да изађемо из надувене и празне политичке реторике, ми смо се у њу напросто заглибили! И као да треба одати хвалу победнику, пало се у најгоре форме ропства и безкичмењаштва. Држање појединих странака, као и појединих људи и неких новина, било је управо недестојно. Једна комплетна предаја. Нисмо никада, као у оним данима, осетили толико гађење од људи, од политичара и јавних радника који су сачињавали т. зв. „управљајуће класе" Италије, — и који их још и данас сачињавају.

Oliviero Zuccarini.

(Превео с талијанског, Б. Радица.)

Vodja talijanskosS socijalizma: Filip Turati.

Istoričar koji bude hteo da posmatra i ispituje dogadjaje kroz značajne ličnosti, a koji bi imao da pregleda istoriju socijalnih borba i socijalizma Treće Italije, moraće se neminovno zaustaviti na krupnoj figuri Filipa Turatija. Ne zato što bi na njemu mogao da studira tip narodnog vodje u velikome stilu, bilo u boljem ili u lošijem smislu; jer on nije bio ni srećan predvodjač naroda, koji bi da doveo do pobede i moći, kao Ljenjim, ni veliki organizator radničkih masa u ekonomskijem smislu takozvane »klasne borbe«, kakve su imali u većemu razmeru nemačka i belgijska socijalistička partija. Razlod, da je Turati mogao da okupi oko sebe i svoje ličnosti najvažnije dogadjaje političke istorije socijalizma u Italiji, treba tražiti poglavito u činjenici, da je om bio pretežno kritičar i tumač marksističke doletrine i političke strategije Socijalističke Stranke, Ova činjenica, koja bi mogla da izgleda paradoksalmnom, objašnjava se drugđom činjenicom: da je socijalizam u Italiju došao najedamput, bez ikakve prave spreme, i neprobavivši nimalo doktrinarnu evoluciju socijalističkih ideja, koje su onih бофта хаћуафаје таћа po ostalim zemljama Evrope. [ baš protivu fe doktrinarne nezrelosti i praktične nesposobnosti imala je. da se bori dijalektika Filipa Turatija, Tako ovaj vodja, priznat poštovanjem i simpatijom ozbiljnih pristaša, nije nikad uspeo da postane bezuslovnim vodjem soldateske partije, već je bio i ostao polaznom tačkom u novinskim polemikama, na kongresima, čak i ma izbornim skupštinama, gde ба se, osobito za poslednjeg perijoda posle Rata, često moglo videti kako ustaje i dovori protivno od kandidata vlastite: stranke; Istorijsko se značenje Turatija sastoji baš u toj amtimomiji, koja je

378