Nova Evropa

и своје оправдање; иначе, пропаст Државе повући ће за собом неминовно и династију. На нацијоналистичкој скупштини која је следила одмах након „похода на Рим", Он. Роко је рекао: „Ми смо задњи фронт, — ако се овај не одупре, после нас не остаје ништа!,,." Као што је познато, нацијоналисте идентификују Нацију са Монархијом.

Одстранивши уставно питање, проблем који је Фашизам себи постављао одмах од часа своје победе био је потпуно нов, Није се радило више само о проблему снаге, схваћеној као насиље, већ поглавито о питању могућности и способности. Уколико се и радило о проблему снаге, Фашизам га је решио врло лако,.. Заклевши се да неће нипошто дирати у државни Устав, он је доказивао да ће да реализује своје активности путем већ постојећих органа. И доиста, ко добро посматра видеће, да је фашистичко насиље порушило само оно што је било споља и дезорганизовано, поименце оне снаге које су понајмање биле одговорне за данашњу ситуацију Италије, Социјалистичка странка, и радничке класе уопште, све донде стајале су изван Владе, па се не може на њих да свали сва одговорност за кризу Државе, Што се тиче Парламента, невоље нанесене Држави с те стране подложне су дискусији ван сваке сумње, Изгледало је уопште као да је Парламенат изгубио сваку способност да реши кризу, задаћу коју је после Фашизам узео на себе. Нашто се дакле — пошто је Фашизам задржао и Парламенат и Сенат — свела, у своме првоме чину, задаћа фашистичке Револуције2... Нато, да створи једну ванпарламентарну владу с људима из Парламента. Кулминација ове ситуације било је, да је ова Влада нашла одмах и једну парламентарну већину!,,,

Колико се све ово односи на догађаје у будућности, постоји факат, који треба на сваки начин задржати у виду; да се политички менталитет у публици није ни у чему изменио, те да тенденце за монополизовањем живота несамо да су постојале у свим категоријама грађана, већ су постајале сваког дана све снажнијима. Фашистички успех, место да угуши те тенденце, само их је истицао и појачавао, доводећи на политичка места многе нове људе, који би пре били немогући. Политичка организација сматрана је као прва организација за искоришћавање Државе, На тај се начин и тумачи феномен врло рапидних еволуција и симптоматичних обраћања еп шаззе, Никада у нашем животу није трка за успесима и за материјалним пробицима била тако жива и разуздана, као после октобра 1922, Никада се, као у томе перијоду, код самих традицијоналних странака, није манифестовала Јаснија слика разврата и политичке и моралне беде, Све, дакле, баш супротно неком „народном препороду“ !

377