Nova Evropa

кудикамо знатнији и већи број верних трупа, војника и официра који су се борили несамо противу Русије и Италије већ и противу Србије и Црне Горе, Ни ти борци за Монархију нису били без нацијоналног осећања; напротив, у већини случајева имали су веома развијено нацијонално осећање, и у души су притајено желели да се остваре напијоналне тежње, Али су они у самом себи несвесно и полусвесно правили компромисе између нацијоналног осећања и „аустријског духа“, па је овај други обично добио превагу, у вези — наравно са страхом и са полицајним и војничким заптом, Може се дакле са потпуном сигурношћу тврдити, да су Срби Монархије имали исто тако развијено нацијонално осећање као и Србијанци, чак у неким крајевима можда и развијеније ; али је међу њима постојала једна битна разлика: Србијанци су били прожети државним духом Србије, „шумадијским“ духом, а Срби су носили у души још увек добрим делом државни дух Монархије, Шумадијски дух давао је Србијанцима несумњиву превагу у нацијонално-политичком погледу пред Србима и Југословенима из Монархије, будући да он није настао на исти начин као аустријски: његов је основ патријархална (немодерна) демократија, са јаком моралном позадином колективног племенског осећања („један за све, сви за једнога"), који је орган· ски израстао из народа Србије, док је аустријски дух развијан и негован вештачки, готово силом, Државни дух у Србији био је сав људски, природан и реалан, па су и његова дејства била реална, блиска животу и потребама државно-политичког живота, — он је држављане везивао више осећајем солидарности него страхом и респектом; ради те своје природности, моралне подлоге, и духовних веза солидарности, имао је он несумњиво преимућство над аустријским духом, или боље није се могао ни поредити с њим.

Србијанци сада, иза Рата, прецењују шумадијски дух, истичу га одвише, а не дају довољно важности општем нацијоналном осећању, које је постојало, или југословенском нацијонализму, који је сад у стварању. Крај свег поштовања и дивљења за шумадијски дух, који је народу у Србији омогућио да у току ратова изврши све оне напоре и толика херојска дела, па му тиме у тој борби дао предност пред осталим деловима нашег народа, ипак се општем нацијоналном осећању мора дати највећа важност, јер тек оно, спојено са шумадијским духом, чини пуну целину и праву величину, И Црна Гора имала је свој државни црногорски дух, иако није имала тако развијено нацијонално осећање као Србија. Шумадијски дух је, оплемењен нацијонализмом, учинио стога Србију Пијемонтом Српства и Југословенства, па је, након довршене борбе, у мирном државном развитку, и право и мудро да нацијонализам добије опет превагу и код Србијанаца. Нацијонално осећање

329