Nova Evropa

углавном без успеха, јер је био недемократски, против духа времена, небратски, и у основи непримењив на нове прилике у Југославији, Бивша Монархија имала је на својој страни вековно господство над Југословенима, апсолутистичку и већу државну моћ, извесну лојалност маса, савршенију администрацију и вишу цивилизацију, што је све радикалном режиму недостајало.

Тежина је питања у томе, да такозвани „шумадијски дух“ није лако преносив на народ у крајевима бивше Монархије, Он се је развијао под тако изванредним и нарочитим приликама Србије, а у току целог једног столећа, да га је готово немогућно накалемити на крајеве који су под другим приликама живели и развијали се. Стога не преостаје друго до стварати самосталан државни дух уједињене Југославије — југословенски дух, додуше према узору и на моралној подлози шумадијског духа, али у исти мах развијајући јединствено нацијонално осећање свих Југословена.

На срећу, политички и културни радници југословенски учинили су много позитивног на сузбијању аустријског духа. Иза ослобођења створена је јединствена Демократска Странка, која је припремила духовни терен за развијање новог државног југословенског духа, ширећи у исти мах идеологију јединственог југословенског нацијонализма, који би био синтеза племенских нацијонализама. Касније је овај покрет у свом полету заостао, у борби са радикалима о власт и превласт у држави, Исто је тако и покрет Стјепана Радића учинио доста на сузбијању аустријског духа својим деловањем у правцу демократизовања хрватског сељака, одбацивањем племића и однарођене туђинске буржоазије, а проповедањем народу, да његова права величина и снага не почива на традицији и историји колико на броју, култури, и економској снази. Нажалост, Радићев покрет чини веома мало за стварање новог државног духа и нацијоналног јединства Југословена, немајући потпуно тачно схватање о суштини државе и државног живота. Јер држава је основ целе зграде: у њој се развијају и цивилизација и демократија; изван ње су каос или ропство туђој држави. Да се држава одржи, мора се развијати државни дух. Држава мора постати основом свега доброг, она не сме бити основом зла (деспотије и нецивилизације); да би се ово спречило, треба развијати нацијонализам на најширијим демократским начелима, на родољубљу и човекољубљу. У границама предкумановске Србије постојала је најлешша хармонија између нацијонализма са широким хоризонтом и шумадијског духа. Така хармонија треба да се створи и у нашој Југославији, Нека са државним духом дође нацијонално јединство, које ће бити потпуно тек кад сви Срби, Хрвати, и Словенци буду осећали пре свега југословенски.

Ре, Р. Ђермановић (Бос. Градишка),

332