Nova Evropa

делио на динарски, панонски, централни, и источно-балкански тип; а ове типове даље дели на групе и варијетете без обзира на племенске, верске, културне, и друге припадности југословенског становништва, На тај се начин такође врло ефикасно служи јединству и југословенској идеји, али не директним путем. Психички карактер сам за се нема непосредне везе са моралом или моралним карактером, Пеихички је карактер стална, непроменљива вредност, састављена из чисто психолошких категорија; док је морал скуп навика, обичаја, и етичке свести, те се мења са временом и с личностима, Али се психичке особине, као чисто формалне, никад не јављају саме него увек обучене у морално рухо; због тога су моралне особине једино емпоричко средство за проучавање психичког карактера. За разумевање је пак од битне важности увек држати одвојено у свести ова два карактера, иако они у пракси увек иду заједно. Пок. Цвијић имао је за предмет изучавања психички карактер нашега народа, како се и сам на много места о томе изјашњава; али је он на томе путу ка своме главном циљу правио велике екскурзије и кроз моралне особине нашега народа, па се често одушевљавао нашим моралним типовима, а нарочито кад је у питању нацијонални и лични морал,

Становништво нашега Југа припада цело централноме типу, изузев Старе Рашке, А централни се тип (по Цвијићу) дели на пет група: косовску, моравско-вардарску, западно-маћедонску, јужно-маћедонску, и шопску групу. Јужно-маћедонска је група скоро цела на грчкој територији; косовска је група нацијонално најача у овом типу, а обухвата Косово и Метохију; шопска група прелази на бугарску територију до реке Искре и Месте, а на нашој територији обухвата граничне планинске венце од Зајечара па до Штипа, Моравско-вардарска и западно-маћедонска група настањују средишни део им најплодније крајеве Јужне Србије; оне леже на најважнијим саобраћајним путевима, имају најразвијенију трговину и најмногољудније градове (као; Скопље, Велес, Куманово, Прилеп, Битољ, Тетово, Охрид, и др.). Мако се ове последње две групе технички нешто разликују, у моралном погледу готово нема међу њима разлике; кад се говори о становништву Јужне Србије, увек се првенствено имају у виду ове две групе као њени најпризнатији и најпознатији представници, Због тога се и ова наша опажања о менталитету нашега Југа односе поглавито на ове две групе.

Најупадљивије су психичке особине овога становништва: духовна спорост, непосредност воље, и чулност. Спорост се духа најбоље огледа у конзервативизму; оно је конзервативно у архајичним особинама говора и начина живота, у етничкој постојаности и старобалканским навикама, које су

131