Nova Evropa

"Уредба о пријоритету и организација „Уједињење или Смрт“.

(Излажући догађаје хронолошким редом, писан овога чланка, и чланака пред овим — види „Нову Европу“ од 11. јуна, 11. септембра, и 26, новембра 1927, и од 26. новембра 1928 —, дошао је до Сарајевског Атентата; ту ће мало стати, док прикупи потребну грађу, па ће онда наставити са новом серијом ових чланака.) |

Идеја о. ослобођењу целога народа, особито оног под турском управом, захватила је дубоког корена и у најширим слојевима народних маса у Србији. Рад после 29. Маја 1903, четничка акција у Македонији, нацијонално пробуђена омладина, и све оно што је било у непосредном додиру са најширим слојевима, учинили су да су се и ти најшири слојеви потпуно заинтересовали и одушевили, па се и у њима развила свест и жеља за рад на том пољу. У ту жељу и тај рад наш је народ уносио све своје осећање и целу своју душу. Он као да је и сам осећао тешко стање које је владало у растројеној турској држави, и саосећајући са својом браћом економски експлоатисаном и без икаквих политичких и личних слобода, он је истински заволео тај наш намучени свет. (Са таквим осеЋајима ушао је народ у Србији у рат са Турском, и само тај осећај може да разјасни оно што је за остали свет било непојамно;: да се читав један народ креће у рат са песмом и свирком, да се сваки појединац утркује ко ће више да допри: несе победи, и да се сваки залаже до крајњих граница у борби. Тај толико развијени осећај омогућио је војсковођи Путнику да своје умишљаје и планове изводи на подлози која се огледала у главној тактици коју је оличавала реч „Напред“! Та једна мисао, спроведена кроз ту једну реч, донела је нечувени успех и за једномесечно ратовање пронела је име Српске Војске и целога народа кроз свет, који је дотле у нама гледао ништаван народ и сићушну вредност у државном погледу. Али ова победа није изненадила само иностранство, она је, можда још у већој мери, изненадила наше управне кругове, нарочито оне ван војске, који нису веровали да би млађе генерације и официра и народа пошле и саживеле се са идејама које су биле ван њихових себичних и материјалистичких схватања, те гледале даље, широкогрудије, и са више идеализма.

| Рат за ослобођење нашега становништва под турском управом вођен је у заједници са нашим савезницима. Наша војска, завршивши брзо своје операције и поседнувши освојене територије, остала је —- због ситуације на укупном војишту — у ратном стању, иако није непосредно цела оперисала.

а заузетој територији није било цивилних власти за дуже