Nova Evropa

cijonalni Komitet Bugarskih Zadrugč43 je slobodna medjuzadružna institucija, koju sastavljaju predstavnici kooperativnog saveza i autonomnih zadruđa; osnovan 1924, njegova je zadaća da bude idejni predstavnik i izraz celoКирпоб zadružnogš pokreta. Napokon, Savez Prijatelja Zadrugarstva u Bugarskoj takodjer je sloЂодпа organizacija pristaša i prijatelja zadružne ideje i uopšte zadruše kao privredne forme, koji se je obavezao da saradjuje na širenju zadružno8 pokreta s роmoću svog iskustva i znanja, te da tako stvori kadar radnika u svestranom i specijalno praktičnom radu zadruga, kao i da štiti ujedinjavanje i pokretanje novih zadrugA, pa da tim zagarantuje njihovu slobodu i nezavisnost, i privrednu i kulturnu samostalnost rada. Da bi postigao svoju svrhu, Savez Prijaке ђја Дадгибагзјуа огпоуао је 1927 задгиби »ВибагзКка zadružna biblijoteka«, koja svojski učestvuje u razvitku bugarske zadružne misli, jačajući bugarsku zadružnu i privrednu literaturu.

G. P. Minčev,

Generalni sekretar Zadružnog Saveza.

Индустрија у Бугарској.

Дуго времена иза индустријализације Западне Европе, Бугарска је имала само ситан, кућни, занатлијски рад. Најстарија бугарска индустријска инсталација (млин) уведена је у Бугарској 1830 године, Године 1834 основана је у Сливену прва текстилна фабрика, Она је била државна и радила је само за потребе турске војске, Иза тога основано је и неколико приватних текстилних фабрика и други индустријски заводи (млинови, фабрика кожа), и све то већином на иницијативу страног капитала. Тако је у време Ослобођења (1887) било у земљи око 20 индустријских предузећа,

Али ни после Ослобођења развој индустрије не напредује нарочито брзим корацима. Нема сумње да у земљи има довољно увета за стварање индустрије (сировина, радног и подузетног народа), али ипак нема још свих: нема довољно капитала, а ни политичко-привредни положај земље није такав да би могао бити довољно примамљив за страни капитал; сем тога, још нису разрађени угљени рудници, а и жељезнице су још сразмерно слабо развијене, док су варошки центруми мали, а село. још није сасвим ушло у привреду размене, Поготово нема још самосталне и систематске покровитељске · политике у корист индустрије. Па ипак, 1894 било је у Бугарској већ 72 индустријска предузећа.

174