Nova Evropa

ОТМИЦА.

Говорџ, товори, само товори, смерним те слушам очима, црна нас већ тора не мори, над пустим летимо морима.

ШНалево вечер торп крвави,

А десно се даме пожари, —

где Ћемо стићи кад јутро заплави, куд нас пут води 2 — Не мари!

Тамо зар слободни ћемо поћи

где Ћемо од два плама један постати, и сред безброј звезда у ноћи

као близанци засјати 2

Кажи ми! — Ни сами не знамо, Ал' шта марџи, води ме онамо!,..

УТНОК!.

Proljeti moja burna,

o dane lefa umorhi, —

510 fešhe Drojiš Porabe! Vidiš li žaru srebrenu

na rubama mojim ranjavim? Wajdraži sveti pepeo

u fu sam žaru shblonila: mrfvoga mi srca mladjahnog, što negda ga u bezumlju

na panju sagoreh...

A sad u poboj duše mu реоат sav božji večer —d гоо UeĆ iri godine.

1 zato ulje se u Pandilu mom nihada ne Баз;

i zato nedeljom u crnmo so svečano oblačim,

lice Prijem

a oči gasim,

smerno pred olfarom spomen dižem,

i u molitui blagoj

darove nižem, —

а зретеојје зјате

redom себрат.

(iz гЂике »Ујебпаћа : зујатаба«, ргеусо 8. К.)

195