Nova Evropa

П. Опера.

Опера је у Бугарској врло млада, много млађа од драмског позоришта, Благодарећи урођеној музикалности бугарског народа, и читавом низу других срећних околности, опера —- или боље оперско позориште — биће у могућности да се за релативно кратко време подигне на сразмерно висок нивд, тако да ће моћи поднети озбиљну европску критику.

Почетке оперског театра у Бугарској ваља тражити у последњим годинама прошлог века кад су се из Русије вратили млади учитељи Д. Казасови Д. П, Иванов, који су покушали да на бугарској сцени изнесу и поједине делове из разних опера. Онда је, првих голина ХХ века, основана у Софији „Бугарска оперска дружина", из које је произашла данашња државна Бугарска Народна Опера, Чланови те дружине били су дилетанти- учитељи, који су имали далеко више добре воље него правога знања, те који су се тек кад би други посао дозволио сакупљали на вежбање и репетицију под руковођењем јединог тадашњег оперског певача Михајлова Стојана. Корске партије испуњавао би прквени кор, а оркестар би представљала војна музика, која је знала свирати оперске потпурије, Тај кружок је приказивао сцене из „Бајаца", „Фауста“, и других познатих опера, као и свака друга дилетантска дружина, Највећа запрека у том подузећу било је недостатак сцене; оперна дружина могла је играти само онда кад би, случајно, била слободна сцена Драмског · Театра. Али је љубав према раду и овде одстрањивала многе запреке, Из Русије су се враћали поједини млади Бугари, који су тамо учили певати, па су с нарочитим жаром и маром прихватали посао из руку својих старијих другова. Исто тако сун из средине црквеног хора излазили понеки способни солисти, Напокон је и држава, т. ј. Министарство Просвете, почела да гледа с благонаклоним оком на Оперску Дружину, узимајући је под своје окриље и претварајући је постепено у Државно Оперско Позориште,

На почетку је том позоришту недостајао, у првом реду, искусан руководитељ, који би био несамо диригент него и педагог, те који би знао искористити најрацијоналније поједине снаге и пружити им могућност да се, најбоље и свака у свом правцу, развију и истакну. Тада је, на срећу бугарске опере, дошла — Руска Револуција. У великој маси руских избеглица нашли су се и многи руски певачи и диригенти, међу којима и диригент Московске Опере М. М, Златин. Њему бугарска Народна Опера захваљује што је изашла из перијода дилетантизма, што је дошла у могућност да стане на властите ноге, М, М. Златин створио је набрзо приличан оркестар и ангажовао је неке од најбољих певача, међу којима су (по-

200 ·