Nova Evropa

oduševljavaju i koji bi bili vredni da ih uzimamo kao adekvatne ljudskom duhu, U tom mističkom ulaženju u suštinu stvari krije se istina o svetu, o ljudima, o životinjama, biljkama, i uopšte stvarima, Razmišljanje slabi osećaj za svet, ono se bori protiv osećanja, hoće да ба pobedi, da ба natera na ćutanje; otuda proizilazi njegovo siromaštvo, čak štaviše i njegova inercija, njegova duhovna zaslepljenost, suhoparna 1оКа, 1 боге, паКагпоз!, pa najzad, i laž. Racijonalistička laž, odnosno neistina, umalo da nije i kod Lava Tolstoja pobedila pravu, živu i životnu, istinu, Tako, naprimer, u » Vaskrsenju« Tolstoj opisuje liturgiju, nastojeći da uprosti ono što se dešava, pa na taj način uništava celi smisao mise: putir je zlatan pehar, sveto pričešće — jedenje Boga. On falzifikuje u tome smislu, jer nijedan pravoslavni ne zamišlja na taj način, i ne može da tako zamišlja, euharistiju. Takav je opis rezultat naročitog i svesnog slabljenja komplikovane apercipujuće svesti, nasilje uma, koji prinudno traži da dodje do izraza, pošto se otkloni sve bogatstvo apercepcije, i ostane samo siromašni, Soli, žalosni racijonalistički smisao, produkat jadne zdrave pametli, koja je prekinula sa vekovnom tradicijom, sa verom, s ushićenjem koje obuzima svakog, čak i onog koji nije pravoslavan, kada čuje ono milozvučno i mistično; » Tijelo Hristovo primite , , .«

U razgovoru sa Loskim, ja sam osporavao termin »mističko pronicanje«, kojim Loski definiše akt umetničkog stvaranja, te usled kojeg je, prema mišljenju Loskogš, prvo sam pisac, a onda i čitalac, ођихећ гадобби upoznavanja »“»фбис — ulaženja u predmet, u prirodu, u komplikovanost ljudskih karaktera, u doživljavanje, osećanje, i strast, Srednjovekovna skolastika izradila je termine koji mnogo bolje izražavaju misao Loskog, Apercepciju koja sudi, koja pretvara neposredne utiske u pojmove, i koja usled toga daje робједи na svet suhi racijonalistički karakter, zovu skolastičari apercepcijom ideja — forama post rem, Realia, ili ono što postoji, t. j. objekat apercepcije, postaje nešto što Je otišlo u prošlost, pa je zaostalo u sećanju, Ti objekti nisu samo stvoreni od nas, nego su i apercipovani, — mi smo se od njih odvojili, postali smo njihovi posmatrači sa strane, te im fako hladno, bez ikakova duševnog učešća, dajemo razuman smisao, dajemo im naročito: izmišljene i promišljene termine. 70 фаЛобофет» = ШохоНгапје, ili ratiotinatio, potpada onda pod logiku, i ne može više da se oslobodi njenih stes4, +, j. kategorija, silogizama, logičkih zakona, koji samo njoj pripadaju, Osećanje sveta pretvara se u razum“ vanje sveta. Radja se nauka, — volja misliti zame-

njuje volju živeti, Ali je mogućno osećati i in re, jer

292