Nova Evropa

је управо оно што је хтео и могао да изрази писац, у оној форми у којој је то дело нашло себи свој израз.,, Повест руске књижевности, од времена Пушкина, несамо да пружа много примера таквих одступања од европске форме, него нам не да ниједан противан пример. Почевши од Мртвих душа Гогоља па све до Мртвог дома Достојевског, у новијем перијоду руске књижеввости нема ниједног уметничког дела у прози, ма и мало бољег од просечних, које би потпуно одговарало облику романа, поеме, или повести,,,"

Лик Кутузова, који се јавио Голстоју након читања многих докумената, мемоара, и писама“), био је за њега једини истинит. Он га је бранио као мислилац, и проживео га је, претворио га у идеалан лик снагом свог песничког генија, Зауставићемо се, у вези са њиме, на једном од најизразитијих призора „Рата и Мира", из кога се јасно види како се Толстој, у свом тражењу Правде, није ограничио на умно излагање својих идеја и погледа, него их је проживео кроз снажне ви-. зије прошлости, тако да је несамо присилио наше мисли да се крећу у истом правцу него је чежњом и тугом и радошћу испунио наша усхићена српа.

Када су Французи заузели Москву, стари Фелдмаршал, усамљен у свом главном стану, чекао је стрпљиво њихов слом, јер је знао да се после Бородинске Битке Наполеонова војска неће никад више опоравити, Кутузов је привидно живео обичним животом, читао романе, дописивао се са гласовитом госпођом де Стал; али је мислио само на пропаст непријатеља. У његовој глави рађале се хиљаде планова, он је видео хиљаду могућности, и није имао ни часка душевног мира. „Он би дању“, прича Толстој, „чешће изненада задремао; ноћу пак, лежећи обучен на својој постељи, већим делом не би спавао, него би размишљао", Тако је било и те незаборављене ноћи, када је гласник, официр Болоховитинов, донео дуго очекивану вест: да су 11, октобра Французи напустили Москву, И Толстој као да види старог Врховног Заповедника како лежи „на својој постељи, подбочивши пунаном руком тешку, велику, и унакажену главу, и мислио је жмиркајући у мрак једним отвореним оком“. Наједампут неко закуца на врата, и појави се генерал Тољ с извештајем,,,

— „Ко је то донео2", — запита Кутузов лицем које, кад је упаљена свећа, порази Тоља својом хладном строгошћу, — „О том не може бити

") Толстој је више од пет година, у најсрећнијем перијоду свог живота, свестрано проучавао доба Наполеонових ратова. У Румјанцевском Музеју, скоро сви документи, чак и албуми овог перијода, имају ознаку оловком „Л, Т,“. Како је показао проф. Кирпичников, већину догађаја у „Рату и Миру" писац није измислио, што — разуме се — не значи да их није уметнички обрадио, управо створио.

313