Nova Evropa

viši i nepromenijivi zakon kojemu je sve podložno, i taj je zakon dobar, iako ga mi uvek ne priznajemo, — to je, ukratko, pogled na svet ove Tolstojeve knjige.

Izvrsne su naročito priče sa područja prirodnih nauk4, koje su ušle u »Čitanku«. Njihova se glavna karakteristika sastoji u tome, da pisac saopštava čitaocima neke osnovne pojmove fizike, hemije, zoologije, i botanike, oslanjajući se isključivo na iskustva koja učenici mogu da crpu iz svakidašnjeg seoskog života, iz dogadjaja koje proživljuju seljačka deca, Generalizacije se same sobom pojavljuju u mozgu lučenik4, dok se samo izlaganje ograničava jedino na pojedinačnim pojavama koje svi vide i zapažaju, Često u osnovi priče leži neki istinski doživljaj (naprimer, priča »Loš zrak«), tako da pisac ne traži od dece da išta prime bez kritike, »Veći deo članaka ovog odseka«, veli sam Tolstoj, »ima za svrhu najviše izazvati interesovanje kod djaka, da bi i oni postavljali pitanja sa različnih znanstvenih područja, Iz prirodnih nauka ja nisam uzimao ono što se slučajno nalazilo u Кијgama, niti ono što slučajno ja znadem, niti ono što mi izgleda potrebnim da se zna, neđo ono Što je jasno i lepo; i kada mi nešto nije izgledalo dosta jasno i lepo, samo po sebi ja sam · se trudio da to izrazim na svoj način«.

Ove »čitanke« su natopljene načelom slobode, i veliki umetnik pobedio je ovde svojom umetnošću svaku usiljenost, svako naturivanje znanja čitaocu spolja. U njima nema ničeg »редабоскоб«, А да bi postigao ovaj odlični rezultat, Tolstoj je morao duže vremena da »uči od seljačke dece«. Ipak ove »čitanke« »uče«: i svojim monumenftalnim stilom, i redom izlačanja, i epskim pogledom na svet, U njima ima prisiljavanje svoje vrste, koje — iako služi slobodi — ipak ostaje prisiljavanje. Tolstoj je, kao umetnik, pobedio svoju vlastitu ideju negativne slobode: sloboda je ovde izgubila svoj čisto negativni karakter, prinudivši da njoj služi onaj elemenat prisiljavanja koji postoji u svakoj velikoj umetnosti, i na taj je način napunila pozitivnom sadržinom.

Postavši kasnije čistim moralistom, učiteljem života, vodjom velike sekte pristaša, Tolstoj je prestao da bude pedagog. Njegova nauka o životu, koja je nikla iz njegove pedagoške teorije, srušila je ovu iznutra, okrenula se protiv samih njenih osnova, Oni radovi koji se obično zovu Tolstojevim delima »reće pedagoške perijode«, to su njegova pisma upućena sledbenicima, u kojima se Tolstoj odriče svojih ranijih pedagoških nazorA, Tolstoj otvoreno izjavljuje: »Ona razlika koju sam ja u svojim pedagoškim člancima pravio izmedju odgoja i obrazovanja izveštačena je, Odgoj i obrazovanje nerazdvojni su: nije mogućno vaspitavati a da se ne priopšti

326