Nova Evropa

Pre sto dodin4 rodio se Tolstoj. O njemu su napisane čitave knjižnice, Ovi retci nemaju namere dati sliku najkompliciranije, najproturečnije, velike ruske duše, Oni su samo — časovi zastajanja i razmišljanja, dubokog poštovanja, pred ruskim genijem, |

Boris Zajcev.

(Sa ruskog rukopisa, preveo N. P..) Pariz, 1928,

Толстој и бољшевизам.

(Овај чланак написан је пре више година, али нам га је Г. Мео решковски послао као свој прилог за овај број „Нове Европе", јер је — каже — још и данас актуелан. Уосталом, пишчеви погледи оснивају се и овде више на метафизичким и филозофско-историјским |концепцијама, које не трпе промене напоредо са политичким догађајима.)

На чијој је страни Лав Николајевић — Оба табора, и бели и црвени, настоје да наведу његову воду на свој млин; и једном и другом изгледа да је то лако. Али то није баш тако. И ако хоћемо да будемо исправнији од наших противника, морамо без устезања признати да Толстој није с нама ни у у којем погледу: ни у етици, ни у естетици, ни у политици, ни у метафизици, Он је, у најбољем случају, између — или изнад — једног и другог табора.

Толстој се не слаже ни са бољшевицима у етици, јер он проповеда „непротивљење злу", дакле апсолутно одрицање од насиља, док су бољшевици апсолутни насилници, — бар је тако опште мишљење, Али одрицање од насиља одваја Толстоја подједнако од бољшевика колико и од нас, јер се ни ми не одричемо насиља, и ми се противимо злу насиљем. Питање је само у погледу мере: код бољшевика насиље нема мере, а ми се трудимо да оно буде колико-толико умерено, „Не кухај козицу у млеку мајчину“, каже Мојсије; а никад нико. није јео са таквим апетитом то проклето јело као бољшевици, Међутим, и ми једемо козу, само је друкчије кухамо, док Толстој уопште не једе оно што је убијено, па макако то било скухано. За њега питање о мери и величини насиља није битно, Свакако дакле, у моралном погледу, ми га не можемо одвојити од бољшевика, и не можемо га привући к себи,

Социјално и политички, Толстој је „капиталист и спахија“, пи целокупна његова пут — стара је пут Русије; алии он њу ништи, убија, с исто таком јарошћу и с бесом без поштеде, као и бољшевици. Ништа на тој пути нису они поштедели, не штеди ни он. Целу су Русију бацили, као суху цепаницу, у пожар светске револуције. А Толстој, зар је не би бацио,

285