Nova Evropa

је и сам узбуђен гледајући у све те очи уперене у њега, како се сјаје у сутону одлазећег дана. А када је прича свршена, сваки хоће да прича и сам, — нико није пречуо ниједне приповедачеве речи!.,.

Треба, исто тако, прочитати оне педагошке чланке у часопису „Јасна Пољана", да би се схватила јасноћа и логичност метода којим Толстој излаже резултате искуства, или критикује теорије и нацрте школских закона и правила. Ови чланци остају и до данас ремек-дела своје врсте,

После своје верске кризе, Толстоју није било тешко да уведе у своју социјалну науку и своје педагошке идеје. Он је чак признао одгајању деце много већи значај него што му је приписивао раније, —- јер је сада у васпитавању видео главно средство за спровођење велике социјалне реформе, У послу обнове и преуређења друштва на темељу љубави и непротивљења злу насиљем треба — по Толстоју — почети од деце, И за последњих година, Толстој је општио са децом, учио их је, није напуштао праксу запажања и реалност, која је за њега одувек била основом сваке теорије. У исто време, он није напуштао ни теоријска расматрања и размишљања о резултатима свога педагошког искуства, већ их је утврђивао у низу својих писама, која се јављају као један од његових драгоцених прилога из тога доба.

Толстој је велики васпитач и пријатељ деце. Он је волео тај посао, веровао у њега, полагао у њега своје наде. Зар није карактеристичан Толстојев одговор на питања његова биографа, П. Бирјукова, збуњена неуморном и немирном савешћу великога старца: „Да ли сте икад у животу осетили тренутке пуног задовољства 2" — „Да,ја сам их осетио, кад сам радио са децом.“ -

Ш. Бодуен.

(Превео А. Ј..)

„Јуродиви“ Толстој. (Једна куријозна књига.)

Н, В. Крајински, писац књижице „Лав Толстој как јуродивиј"“) (Београд, 1928), знао је шта чини пишући и пуштајући у свет ову своју радњу; знао је, да ће њоме дирнути у „зољино гнездо“ бројних Толстојевих поклоника и пошто-

г) Руска (старословенска) реч „зородивњт" („јуродив“) не даје се лако превести; она значи, у ствари, блесав, безуман, луд од рођења; али руски народ сматра „јуродивце" — „божјим људима", налазећи често у њиховим несвесним поступцима неки виши, дубљи, смисао, чак као неки

предосећај, или видовитост, као што ће се видети из овог чланка.

330