Nova Evropa

валаца, — па ју је ипак смело пустио, уверен да сва вика и узбуна противу његових назора неће бити друго до одјек једне болесне психозе, која је овладала модерним умовима људским. МИ зато је он својој књижици ставио овај мото:

Литерат; Ви ћете дирнути у зољино гнездо. Аутор: То није опасно, Они неће говорити оно што мисле.,.

Болесна психоза, дакле, према мишљењу овог писца, захватила је умове нашег времена и века, те је подигла једног необичног, мисаоног „јуродивца“, Лава Толстоја, на пиједестал генијалности и мисаоне величине. А учинила је то та болесна, психозна средина утолико лакше, што се овај јуродивац као талентовани белетрист вешто послужио својим неоспорним уметничким даром, те подметнуо масама, посредством своје сугестивне уметности, и тобожњу величину своје филозофије и свога морала. А догодило се то, заправо, врло једноставно, Руско друштво Толстојева времена оболело је било од неке колективне психозе, којој је, као и сличним душевним епидемијама, карактеристична црта — „губитак код појединих људи њихова индивидуалног, самосталног мишљења, те подређивање њихово утицајима опћих формула, које захватају с времена на време друштво,.. У такво време нико не говори оно што мисли, него, иступајући на трибини и на зборовима, често говори сасвим обрнуто од онога што мисли, јер у болесну друштву влада страх пред истином, лицемерје и лаж за вољу маси. Друштво се не дезорганизује само физички, него се и психичким својим својствима приближује маси, са свим њезиним ружним својствима, Неспособно овакво друштво да мисли колективно, замењује ово мишљење веровањима, — сви људи почињу говорити заједничким језиком, који често добија. прте жаргона, а психијатар ће наћи у тој фразеологији новосковане речи и чудновате конструкције, типичне за душевно растројство, звано „хебефренија,, Така су веровања проникнута екстазом, патосом, и звуче тоном, додуше кривог, али одушевљеног уверења, Душа масе је посебно расположена, и она се одазива само на одређене говоре; не трпи никаква противуречја, не подноси слова истине, —- каменицама ће побити одважније појединце, који ће покушати да јој се насупротставе, и дивљом ће виком заглушити неугодне јој прекоре. У така подла времена, како је говорио Наполеон, није могуће говорити друкче него језиком светине, масе, повлађујући њезину безумљу,.."

Како лозинке, тако и носиоце тих лозинака, ствара себи болесна маса, А створивши себи једном такве носиоце, маса их као своје неприкосновене кумире чува, догод их „закони судбине" не оборе у прах. Јуродивци, као појава психолошка и социјална, нису ретки у повести и у друштвену животу

337