Nova Evropa

Толстој и „толстојевци“.

(„The Slavonic Review" — npBa CBecka за ову годину — донела је као прилог Толстојевој Стогодишњици, уређен од принца Д. С. Мирског, неколико чланака из пера одличних руских писаца, међу којима прилоге С. Шестова, о Толстојевим „Успоменама једнога лудака", Ал. Ремизова, „Толстој и чуда", Толстојеву причу „Срећа у браку", у преводу, и „Неколико рефлексија о Толстоју и толстојизму“ од М. А. Алданова. Из њих вадимо и преводимо, с допуштењем Уредништва „Словенске Ревије", следећи комад.)

Под насловом „Толстој као моралист"“, написао је В. Ф. Булгаков, један од највернијих и најоданијих пријатеља и присташа великог руског писца књигу која има намеру да прати духовни развитак Толстојев у његовим основним фазама, Приказивање је искрено и савесно, и слика Толстоја, са гледишта овога писца, необично је занимљива.

„Ја бих био најнесрећнији човек на свету, да нисам нашао зашто да живим“, — писао је Толстој кад му је било 18 година. А на свом самртном одру, у Астапову, написао је ове речи (последње што их имамо од њега): „Fais ce que dois, advienne que pourra" — „чини своју дужност, ма шта се десило“. „Све за добро других, али — и то пре свега — и за своје властито." Толстој је, како се види, био „еудемонист“ своје врсте. Дуго времена, он је тражио срећу у радостима живота. Ненашавши је ту, он је постао индиферентан. Ми не знамо, да ли је у томе нашао што је тражио, па нам то ни Булгаков не може рећи, иако је он с пуно самопоуздања, као сви толстојевци, узео на себе да нам изложи „духовни развитак Толстојев у свим његовим фазама“. Општеговорећи, ови следбеници Толстоја велики су оптимисти, па је један од њих, Осамдесетих Година, чак тврдио, да неће проћи ни десетак година а нестаће ратова, вотке, једења меса, и других порока који упропашћују људе, — и то све да ће се десити под утицајем проповеди у Успоменама из Јасне Пољане. При свем том, Булгаков је и данас још оптимист, и дух који прожима његову књигу пун је радосног поуздања. „Толстојев наук“, каже он, „није умро с његовом смрћу, и број његових следбеника стално расте. Многобројни чланови Толстојеве Заједнице расејани су поглавито по Русији, али их има иу Енглеској, Бугарској, Холандији, Швајцарској, Јапану, и у Америци. Ја бих био увређен при самој помисли, да би човечанство могло проћи мимо наук горостаса из Јасне Пољане а да не буде захваћено њиме", Изгледа међутим очигледно, бар по свему што смо видели за последњих година, да човечанство није баш толико „захваћено“ Толстојевим науком, Али, да и не говоримо O човечанству, — да се држимо само самих толстојеваца !

350