Nova Evropa

најрадије стао на све четири па побегао у шуму“ (Волтер). Гледајући бољшевике, сва Европа почела је да бежи у шуму. Бољшевизам, то је голотиња; али „треба да будемо нагин голи“, предлаже Европа, као онај покојник у „Бопку" Достојевског, Бољшевизам је куга; али Европа је већ одавно плен и гозба за кужне. Бољшевизам, то је крај света; али свет хоће краја. Бољшевизам, то је самоубиство Европе. Почео га је Толстој, завршава га Љењин.

Дакле, бољшевици имају право; није Толстој с нама,

него је с њима. Је ли то последњи закључак; — Не, није последњи. Политика, етика, естетика, метафизика, — све то за Толстоја нису последња мерила, нису највиша, Највиша мерила за њега, то је вера. С ким је дакле Голстојг — То

питање решава се овде само с помоћу вере, Само зато што смо ми отишли од вере, отишао је од нас он; и догод се њој не вратимо, неће се нама вратити он,

„Непротивљење злу насиљем", то је сумњива истина у етици, али несумњива у вери. Од већег насиља ка мањем, то је етички пут; а верски циљ је: апсолутно одрицање од насиља. Код бољшевика је обрнут пут и обрнут циљ: од мањег насиља ка већем, све до апсолутног утврђивања насиља. Ето зашто они кувају „козицу у млеку мајчину“. То није друга етика, него друга вера. Ако ми ово схватимо, Толстој ће бити са нама, |

Стара пут Русије, за Толстоја, мртва је у политици, али је жива у вери. „Ја себе не одвајам од бабе која верује у Петак,... ја признајем у њој праву веру, јер знам да бесмислица појма Петка као Бога за њу не постоји, и она гледа напрегнуто својим очима, и више ништа не може да види. Она гледа тамо куда треба, тражи Бога, и Бог ће је наћи. И као што ја осећам да се слажем са онима из народа који искрено верују, исто тако осећам да сам у сагласности са црквеном вером“. Ако ми ово разумемо, онда ћемо разумети и то да Толстој не би бацио као цепаницу у пожар светске револуције тело Русије-мајке. Ако ово схватимо, онда ће Толстој бити са нама. |

метафизици, Толстојева „воља ка дивљаштву“ јесте провалија без дна, крај сваке културе; а у вери, она је крај старе културе, али почетак нове, Нема културе без вере као што нема наслаге сунчане топлоте, угљене руде, без сунца. Од културе“ка вери, од топлоте угљене ка топлоти сунчаној. То није одрицање, то је више утврђивање културе, „~ На јаснопољанском брежуљку, где се Толстој играо у детињству, он је основао „ред за спасавање света“, и закопао је „зелени штапић", верујући да ће чим га откопају настати на земљи Царство Божје. Ако је ово легенда, онда је најдубља.

288