Nova Evropa

Teška kriza koja je pritisla bosansko-hercegovačke varoši ima mnogo uzrokA, ekonomskih, administrativnih, psiholoških, Ali iziskuje ozbiljnu brigu, jer je pogodila centre koji su u nacijonalnom životu igrali važnu ulogu,

I pored svih teškoća, u celini govoreći, standard živofa u Bosni digao se posle Oslobodjenja, naročito na selu, jer se selo озјођод о абајика, ођгад о озпи «оба mnoge dotle puste površine, te je proizvodnja zemlje mnogo veća nego pre Rata.

I sa snagama nedovoljno koordiniranim, pa i oprečnim, Bosna i Hercegovina uvek su čuvale živu svest narodnu. U Velikom Ratu za Oslobodjenje pomogle su slobodnim kraljevinama našim više nego i jedna drufa oblast, Njihova stradanja i žrtve tu su veće i krvavije bile nego i u jednoj dručoj oblasti, osim Srbije i Crne Gore, Uza svu razliku vere i plemena, postoji tu i čuva se trajni kontakt, ona obična životna saradnja svih vera i plemena, koja se ne može raseći; a to znači jedan dobar oslonac kroza sve krize narodnog jedinstva. Kad se te lokalne snage još bolje smire i koordiniraju, one će bolje doći do izraza. Glavna linija državne politike, ako treba postavljati i u tleoriji take linije, ne može ići kroz periferije neđo kroz centre države, I jugoslovenska državna veština, koja će se zadugo sastojati u zadovoljenju i zbližavanju raznolikosti, ima danas svoj probni kamen u Bosni i Hercegovini, bez obzira nato kakve su danas, ili kakve će biti sutra, administrativne granice u tim krajevima,

Pero Slijepčević.

„Нацијонализација“ Трбовља.

(Стручно мишљење о стечају Славенске Банке,

Да би наши читаоци добили јасну слику о томе како се код нас, после Рата, проводила такозвана „нацијонализација“ индустријских предузећа — у чему су често, као што је познато, имали врло видна учешћа многи наши „угледни“ страначки политичари —, доносимо у следећем мишљење судских стручњака о стечају Славенске Банке. Сама ствар, додуше, није непозната јавности, поготово привредним и финансијским круговима Загреба и Љубљане; али је толико карактеристична, и — у овој форми — тако заобљено приказана, да може одлично послужити као илустрација политичко-привредних прилика и неприлика за први децениј нашег државног живота, и уједно односа наше домаће индустрије и нашег домаћег новчарства наспрам иностраног капитала.

Декретом број 11.579 од 12. фебруара 1927, кр. Судбени Стол у Загребу, као стечајни суд, именовао је судске вештаке (Г. Г. М. Маутнера и Ј. Крушца), ставивши им у задатак да испитају стање Славенске Банке и што је с њоме у вези, па да поднесу своје мишљење, односно своје одговоре

145