Nova Evropa

информирани и тај одео водили. Није нам се наиме чинило опортуним да на лицу места проведемо само експертизу, већ ради губитка времена и с тим скопчаним великим трошковима, Исти поступак смо применили и на процену меница; а за процену утужених дужника и меница служиле су нам деломично информације, а уједно и реферат, одветника који води те тужбе за Славенску Банку. Од коначно процењене своте дужника, меница, вредносних папира, и утужених тражбина, одбили смо још 10%0, за ликвидацијону резерву, да би ова процена била и остала што актуелнијом, Некретнине нису процењене, али је вероватно да ће се износ који је у биланци наведен моћи получити. Ни инвентар није процењен, већ смо од укупне своте отписали 20%/0 на ликвидацијону резерву, па напомињемо да би се наглом продајом инвентара, као и некретнина, исказао и код ових ставака поновни мањак, односно губитак.

У пасиви налази се ставка „неисплаћени износи“; Дин 13,079.065'83, међу којима су првенствене тачке: дужни порези — око Дин 4,800.000, и отправнина чиновника — око Дин 8,000.000'—; а остатак су трошковници адвоката, ит,д,

Веза између Славенске Банке и Трбовљанског Угљенокопног Друштва (даље укратко „Трбовље“) потиче још из месеца јуна 1922, када је повишена деоничка главница Трбовља од круна 48,000.000 на кр. 100,000.000, при којем је повишењу преузео, према обелодањеним односним комуникејима, већину нових деоница један синдикат под вођством Славенске Банке. Т, ј. од читаве нове емисије, у комада 260.000, припало је старим деоничарима (на 3 старе 2 нове) 80.000 комада, док је од остатка (180.000 комада) добила бечка Лендербанка (ГАапдетђапк) половицу т.ј. 90.000 комада, а Славенска Банка 10.000 комада, мајоритетни синдикат деоничара Славенске Банке 30.000 комада, а остатак — 50.000 комада — препуштен је генералном равнатељу Прапротнику на слободно расположење, Ово је прва непосредна веза између Славенске Банке и Трбовља, и то на тај начин да је Славенска Банка набавком те количине деоница постала деоничарем Трбовља, у чију управу улазе и њени представници, Ова се трансакција обично назива „првом нацијонализацијом“ Трбовља.

Тадашњеј Кр. Влади ова нацијонализација Трбовља није била довољна, јер је исправно држала да тиме није постигнут циљ за којим се ишло: велика већина деоница Трбовља остала је на овај начин и даље у рукама иностранаца, и то великом већином Аустријанаца, па је Кр. Влада, у смислу тада постојећих прописа, одлучније тражила фактично провођење једне ефективне нацијонализације. (О томе сведочи акт Министарства Правде од 30. јуна 1923 (Р. С. бр. 2795), којим се —- након

147