Nova Evropa

јом у уметности. Тиме нећемо да кажемо, да совјетска уметност представља данас један неопредељени каос, збрку свих могућих праваца. Врховно вођство и у уметности припада свакако радничкој класи, са свим њеним идеолошким и материјалним могућностима и изворима. Отуда, као најглавнија последица, први пут постављање великога проблема: како да се уметност прилагоди производњи и животу радника, и свакодневном и празничном; како да се интимна и приватна уметност пројицира и оријентише према масама, да би задовољила и оплеменила потрошаче и гледаоце у милијонима. Као пример ћемо ту навести пре свега грандијозне уличне свечаности, инсцениране са нарочитим смислом за синтетично спајање уметничких ефеката, с учешћем и употребом аматерских снага које броје на тисуће. Други пример: музичке олимпијаде, са многотисућним народним оркестрима, певачким дружинама, и т, д. Ту се у уметност, у процесу њена развијања и стварања, увлаче нове снаге из дубина сељачко-радничких маса, и напоредо са професијоналном уметношћу брзим темпом ствара се нова врста аматерске, саморадне уметности, Тако саморадно позориште ТРАМ (Театар Радничке Младежи), које је поникло из комсомолске средине и црпе своју снагу искључиво из фабричко-радничке омладине, једно је од најинтересантнијих позоришних појава Лењинграда,

Совјетска уметност дакле не кида са ранијим традицијама, не „баца преко ограде Гушкина", како је то хтела за прве године војног комунизма групица интелигената-футуриста. Напротив, она — под лозинком „културне револуције“ — стваралачки приближује и саопштава народним масама радништва и сељаштва класично наслеђе: Пушкина, Гогоља, Достојевског, Чајковског, Мусоргског, и остале. Правило „учити се од класика" не проводи се механички, већ се покушава продрети у њихов дух у правцу уметничких задаћа садашњице, На овај начин, у процесу стварања совјетске уметности већ су се искристалисале неке опште црте стила, својствене и литератури, и сликарству, и музици, и позоришту, и кину. Те се стилистичке црте могу окарактерисати овако: стремљење к уметности актуелног (у широком смислу речи) садржаја; „уметност ради уметности", индивидуалистичка уметност, чисто формална и чисто аполитичка, отргнута од живота, туђа је совјетској уметности. Општи патос колективистичког марксистичког гледања на свет зближава уметност с општим проблемима социјализма —: уметност као начин народног познања васијоне, као један од покретача новог начина живота, навика и мишљења, као експлозија „мештанских“, паланчанских предрасуда, као проповед новога морала и новога човека, У погледу форме: тежња ка крупним формама, уопште ка крупноме, големоме, монументалноме, херојскоме стилу, отуда

170