Nova Evropa

izradjuje novu kulturu i novu privredu, polažući temelje buduće velike zgrade novih odnošaja medju ljudima, Ovo aktivno sudelovanje naučnika ne ograničava se samo na čisto kulturnoprosveine organizacije, nedo se prostire i na druge društvene i državne ustanove, tako naprimer na Društvo za avijokemičku odbranu, pa na pomorske organizacije, i t, d,, U svemu tome, ruski naučni radnici iskazuju svoju solidarnost sa celokupnom našom društvenošću, jer bi bez neposredne veze i uzajamne pomoći u državno-političkom životu nemoguć bio, u ovim prilikama, nesamo naučno-ispitivački rad nego i opstanak nauke, koja se hrani sokovima okružavajuće socijalne sredine, raste i razvija se pod njenim stvarnim uslovima, te u svojim nazorima, nastojanjima, ı celokupnoj ideologiji, oličava ideale i težnje te svoje socijalne sredine, Što tešnji savez i saradnja nauke sa radom, i sa životom i interesima širokih slojeva i radnih masa, — eto to, ukratko, karakteriše prvenstveno nauku i naučni pokret u današnjoj Rusiji, otvarajući joj široke vidike i izglede u lepšu budućnost, Prof. M. S. Djeržavin,

član Sekcije Naučnik4, Predsednik Ispitivačkog Instituta, i b, rektor Ljenjingradskog Univerziteta,

Уметност у СССР.

Совјетска уметност данас више није празна реч већ опште признат факат. Големи социјални катаклизми који су родили прву светску пролетерску државу, дали су и правац и карактер новој уметности, Ако су у перијоду грађанског рата „музе ћутале", кад је наступио (1921) перијод мирнијег изграбивања и реконструкције привреде, отпочело је ново цветање уметности, нове уметности, Совјетски роман (Феђин, Ољеша, Гладков, и други), совјетско позориште (Мејерхољд, Таиров), музика (Димитрије Шостаковић), брзо су постали познати и далеко с оне стране Савеза. Ипак, не треба замишљати совјетску уметност као монопол једног уметничког правца и схватања, као један стил и једну формулу, нити као израз класне борбе; напротив, сама водећа Комунистичка Странка, на нарочито ради тога сазваној конференцији (1924) усвојила је резолуцију, да је „Партија обавезна залагати се за слободну утакмицу разних група и праваца на подручју уметности, Другачије решење овога проблема било би државно-бирократским псеудо-решењем". Зато су одбачена и настојања футуриста (1918—1919) да задрже у својим рукама целокупну совјетску уметност; и исто тако, доцније, пропала је једна заједница, пролетерских писаца „На посту“, која је ишла за хегемони-

169