Nova Evropa

села без учитеља, још има много опћина без лијечника, читавих срезова без ветеринара, без агронома, и шумара, — још има много, врло много, празних мјеста која чекају да се оквир »буџетских могућности« прошири. МИ то ће вријеме полако доћи. Мало другачије указује се ова појава у приватним предузећима: ни ту нијесу сва мјеста попуњена; али се недостатак надокнађује једноставно — већим напрезањем садашњих намјештеника! Разним редукцијама успјело је довести до тога, да један намјештеник обавља посао двојице или тројице; не пита се ту много за радно вријеме и за исцрпљивање сила, за туберкулозу и живчане болести С радном снагом, па и с интелектуалном, поступа се код нас још увијек, и понајвише, по начелима гусарског господарства. Има још случајева гдје се строј замјењује људском радном снагом, зато што је ова јефтинија. — Осим тога, у нашој земљи намјештено је много странаца, интелектуалних радника, и то на најбољим положајима, и крај свих мјера за заштиту домаће радне снаге. Они се још увијек сматрају радном силом првога реда, према домаћима, и тамо гдје смо равни с њима или бољи од њих. Напокон многа мјеста, положаји, и службе, за које се обично у другим земљама траже квалификације, заузимају код нас људи неквалификовани, т. |. нешколовани. Да је та замјена често добра и корисна, и да природна интелигенција туче у животној конкуренцији школовану интелигенцију, то је друга ствар; хоћемо само да констатујемо факат, да школована интелигенција не заузима у нашој земљи сва она мјеста која би могла заузети, мјеста за која је школована, и за каква се у другим земљама обично тражи школска квалификација. То вриједи подједнако за државне службе као и за приватна намјештења. Несамо да се од опћинских биљежника не тражи већа школска спрема од основне школе, него је опће позната чињеница, да има чак и среских начелника, и виших чиновника, с врло оскудном школском спремом. Доиста чудновато: за управљање школе и за одгајање дјеце у првом разреду основне школе тражи се матура и нарочита педагошка спрема, док се за оне којима је повјерено управљање читавом једном опћином не тражи никаква посебна школска спрема! Само би један разлог могао то оправдати: да нема довољно школованих људи, који би се томе послу посветили. Сличних примјера нашло би се и у редовима државних и јавних чиновника других струка; а исто важи и за приватна предузећа. Ту је број школованих још мањи, јер школовани обично траже »тихо уточиште« у државној служби. Ту тек, у приватним предузећима, има људи без школских квалификација на мјестима с којих се одлучује: има и књиговођа и банковних чиновника без средњих школа, па чак и бан-