Nova Evropa

народни језик и замењен талијанским. Као главног експонента ове политике, тадашњи аустријски министар-предсједник Гискра поставио је за далматинског намесника злогласног генерала Вагнера. Након дуготрајне и жучне борбе неколицине далматинских народних посланика у бечком Парламенту и у далматинском Сабору, успело је да се бару три гимназије — и то у которској, дубровачкој, и шибеничкој — отвори први разред са наставним језиком српскохрватским; али министарско наређење професори талијанске странке нису извршавали, што је изазвало велико огорчење и јавне протесте код нашега народа у Далмацији. У том и таковом народном расположењу стигла је, августа 1809 године, цесарска наредба, да се изврши попис свих младића у смислу закона о општој војној обавези. Ова наредба још је више раздражила и иначе незадовољни народ, и изазвала је општи јавни протест по целој Далмацији, а нарочито у Боци Которској.

Которски Окружни Капетан, витез Фране, чим је од генерала Вагнера примио наредбу, напише формуларе и по војницима их достави свима парохијама, с наређем да му у року од осам дана доставе попис младића. Тек што су попови почели да врше попис, народ се у већини општина побуни, нападне на попове, и уништи спискове. Тада попови и виђенији народни прваци дођоше у Котор да замоле Каметана, да попис бар привремено одложи; истодобно предаду Капетану писмене услове у погледу службе у војсци, које је народ преко својих представника поднео Влади и молио да их Влада прими. Ти су услови гласили: 1) да младићи не служе изван свога округа, 2) да младићи, након свршене војне обуке, могу слободно путовати изван свога округа, јер је морепловство главно и једино занимање примораца, 3) да војничка униформа буде скројена према народном оделу. Ови су услови телеграфским путем саопштени Влади у Беч, одакле је стигао негативан одговор и наређен неодложан попис. Да би колико-толико умирио побуњени народ, капетан Фране пошаље на преговоре са народним првацима потпуковника Бизара, родом Дубровчанина, који обећа да ће Влада ипак поштовати слободе народне и изаћи усусрет народним земљама. Ово увелико умири народ, па се побуна стиша у свима бокељским општинама, осим у рисанској и грбаљској, где народ никако није хтео да чује за служење у аустријској војсци. Када је намесник Вагнер извештен, да се народ у овим двема општинама неће да умири, половицом септембра дође лично у Котор на ратном броду »Хофер«, да се увери о расположењу народа и о узроцима побуне. Али представнике народне, који су хтели с њиме да говоре и да му изложе

19