Nova Evropa

народне жеље, није хтео да прими, него му је капетан Фране морао гарантовати да ће с помоћу бајонета тврдоглавце научити памети. Вагнер се онда врати натраг у Задар.

У међувремену већ је био образован устанички одбор. који је издао проглас и растурио га по Боки и осталој Јужној Далмацији, у којем се народ позивао да устане на одбрану своје слободе. Последњи преговори између побуњеника и аустријских власти били суу Рисну (26. септембра 1869) и ту је између капетана Франа и вођа кривошијских устаника утаначено, да осим постојеће посаде у тврђавици Драгаљу, која је бројала шездесет људи, у Кривошије не сме доћи више војске, изузев патрола од највише пет људи. Али је одмах сутрадан, из Рисна, кренула једна чета војникад, са капетаном Ладиславом Ринеком на челу. Када је ова чета изашла на Леденице, зауставе је усташе и позову је да се сви, осим пет људи, врате натраг. Официр се са војницима тобоже врати, али враћајући се закрене за цркву у Леденицама, па одатле војници оборе ватру на усташе. Тада и усташе запуцају и, примакнувши се војницима, који почеше да беже, убију неколико војника, а неко лико их се рани, међу којима и официр Ринек; али у том окршају погине и први усташа Лазар А. Суботић, па његов брат, кад виде мртва брата, прискочи и посече рањеног капетана. Остале војнике усташе заробише и разоружаше, па их вратише у Рисан.

После овога првог окршаја, у целој Јужној Далмацији би проглашено опсадно стање, а у Котору се установи преки суд, који одмах првих дана осуди и погуби на вешалима три Чучковића из Рисна, а рисанског начелника Јова Јовановића — једног од најбогатијих људи у Далмацији, чије се имање ценило на преко пола милијона форинти, — затворе и предаду прво преком, а затим цивилном суду. Прича се у народу, да је Јовановић за свој откуп самог себе премерио златом! Осим овога, извршено је још неколико вешања и много хапшења у Боки и по Јужној Далмацији.

Одмах после окршаја на Леденицама дође у Котор намесник Вагнер и отпоче припремање за »штрафекспедицију« на Кривошије. Већ 7. октобра крене из Рисна са два пука војске и топовима генераллајтнант Дормус преко Гребена и Кнежлаза према Црквицама, и у вече тога дана, са потпуно изнуреном војском, стигне на Црквице; али га ноћу нападоше усташе и присилише да се врати натраг у Рисан. Истога дана, преко Ораховца, крене пуковник Фишер, и изађе уз Леденице; али га ту дочекаше и опколише усташе, тако да је из Котора морао да му хитно дође у помоћ сам