Nova Evropa

Св: Јанезом и Златорогом на Бохињском Језеру. Између свих јулијских небодера има, наравно, највише штовалаца сури Триглав, највиша гора Јулијских Алпа и уједно краљ југословенских гора. Годишње га посећује сада на пет хиљада туриста, тако да седам добро уређених плани. нарских кућа и хотела, који су. смештени у његову окриљу, у летњој сезони (јули, август, септембар) једва савлађују бројни посет из Југославије, а и из иноземства, које га већ сматра часним садругом Великога Клека, - Дахштајна, и других алпских дивова у источним Алпима. На Триглав,

односно под сам врх, на Кредарицу — где стоји највиша југословенска планинарска кућа Триглавски Дом (2515 ш), са сјајним видиком надалеко —, води од наше

стране девет добрих путева, понеки без икаке опасности и згодан за јахање; а из Трента, са талијанске стране, воде три пута. Најприроднија комбинација пута на Триглав јесте она са северне стране, од Мојстране; а с врха се најбоље враћамо покрај Александрова Дома и Куће при Триглавским Језерима, у словеначком народном природном парку, на Бохињско Језеро и на Блед, где завршавамо овај увек угодан доживљај. а

По. висини на другом су месту, о сунчану страну средњих Караванка уско прислоњени, а геолошки Јулијским Алпима посве сродни, Савињски или Камџмнички Алпи (Гринтавец, 2558 т), „чију средишњу скупину међу Кокром и Савињом називамо Гринтавци. Ко се од путника не диви овом прекрасном споменику природе, оном сјајном низу сивобелих пирамида Гринтавца, Бране, Ојстрице, и Сторжића, широкоплећатих громада Кочне и Плањаве, и осталих окомитих врхова који се издижу на северу изнад зеленога прага словеначке метрополе, беле Љубљане, и поносно над Савом узвишенога старога Крања2 Савињски Алпи су Љубљани и Загребу најближи, па су већ због тога нарочито срцу прирасли што су тако приступачни. Никад их се не можемо довољно нахвалити; походивши их и видевши их увек снова, стално нам се на њиховој слици задржава око, јер су то једине снежне планине на које се радо враћамо без горких или мучних успомена, будући да су најмање крње, Те су остале, колико-толико, наше у целини, а не тек напола као Јулијски Алпи, или Караванке, или Кобанско!

Главни пут туриста креће се према Савињским Алпима у три правца: 1) од југозапада кроз Крањ и романтичну Кокрску Долину ка омиљеном планинском летовалишту Језерско; 2) с југа, из Љубљане, кроз Камник и веома занимљиву долину Камничка Бистрица, у средину Гринтаваца, на Јерманова Врата (Камничко седло), где се деле

269