Nova Evropa

туристички саобраћај и прелаз у Мусолинијеву земљу преко Триглава још везани с многим тешкоћама и запрекама, дотле нас овде, у Караванкама, нимало не смета државна граница, која тече по разводном гребену, па се с иностраним туристима сусрећемо и здравимо онако како се то и доликује планинарским друговима. С Аустријом је регулисан туристички саобраћај у неутралној зони међу горњом савском долином и Дравом посебном туристичком конвенцијом, те за прелаз с једне стране на другу достаје просто правилно издана планинарска легитимација потврђена од политичке власти. Желели бисмо да ови наши ретци обрате већу пажњу југословенских туриста на Караванке, те да би се потрудили и преко њих, тамо доле у наш незаборавни Рож, Зиљску Долину, и Пођуну, где сетно одјекује наша Корушка народна песма и где живи крв наше крви која бије тежак бој за своје одржање и материнску реч.

На северу Дравске Бановине налазимо, као природно продужење Караванка према истоку, уздуж Драве од Дравограда до Марибора, два туристички важна средњогорја: Кобанско над Дравом, и Похорје под Дравом, која по свом каменом саставу творе посебну горску целину еруптивних продорних гранита, гнајса, и других окаменина из прапочетака земље. Посред поменутих погорја простире се лепа Дравска Долина са сликовитим исходишним тачкама и летовалиштима: Дравоград, Вузеница, Мута, Вухрад, Марнберг, Брезно, Фала, и Руше. Услед приличне удаљености од туристичких центара Љубљане и Загреба, Кобанско — по чијем гребену тече аустријска граница —, мада као предео врло занимљиво, ипак је, нажалост, најмање познато горје југословенским туристима. Кобанско сачињавају: Кошењак (1511 т) над Дравоградом, Радле над Марнбергом и Брезном, са љупким, сликовитим Св. Приможем (806 т) над Мутом, те красним видиковцем Пунграцом (900 а) (где је ове године отворена прва планинарска кућа СПД у овом горју), затим Ремшник над пријазним Летовалиштем Горња Капља (800 та),. те Козјак с Острим Врхом (Св. Дух, 907 ту) и Св. Врбаном (595 т) над Марибором, на који се ослањају, с источне стране, често опеване »Словенске Горице«.

Познатије од Кобанског је зелено, по обронцима густом црногорицом, а на југоистоку и виновом лозом обрасло Похорје, са чијег се дугог, глатко-валовитог средишњег хрпта отвара прекрасан видик на Аустрију и Југославију, а пре свега на шаролике долине које га опкољавају, тојест: Мислињску са Словењградцем на западу, Савињску с Цељем

на југу, Дравско Поље с Птујем на истоку, и Дравску Долину на северу.

271