Nova Evropa

СУЕТКО СОБА:

GOSPA SVETA NA KOROŠKEM.

Veličastno smo cerhev fi даћ, bela Бо! сатобеп сре! је,

о ха! оПаг зто doejali fe, mater, revni slovenshi mi Pmetje.

In ovenčali smo fe z rubini, rdeči in žarbi Бо Бг 50 o, nibjer po vesoljnem зреш fah verno ljubili fe niso.

Plašč bogat te hrasi in ogrinja, solnčen, gorah Pot poletje, z jasnimi biseri smo ga posuli revni slovenshi mi Pmelje.

Demant, žezlo smo fi poblonili, dali fi drage zuonove —

z rožnimi venci smo fe časlili, da nas slišiš, svoje sinove.

Žvezd iz svojih src smo fi dali, da bi nam milostna bila —d

v prahu pred feDboj smo Бесаћ, mati, hraljica premila!

Oh, zabaj — nas nisi branila, ho so frgali zemljo nam sveto in Rot Jezusov plašč jo delili in nam use je bilo zaPblefo! —

ФРАН КСАВЕР МЕШКО: КОРУШКО СЕЛО.

Кад би Јурај Поводен погледао кроз прозорче своје старе кућице, или ступио на праг, те лаганим, дугим погледом обухватио све унаоколо, — зар не би загледао право у рајг

Ено, испод брда, насред поља, месна жупна црква. Око ње стиснуте куће, беле, црепом покривене, као пилићи око квочке. Више према крају села, даље од цркве, чуче нејаке дрвене кућице с тамнијим зидовима, с тамнијим крововима.

309