Nova Evropa

dosetljiv i lukav jezujit-naučnik {Vasman}, koji je evolucijonu teoriju u celini odbacivao, vrlo je oštroumno isticao ovu protivurečnost: ako odista svuda u životinjskom carstvu caruju um, rasudjivanje, logičko mišljenje, i moral, — rezonovao je on; ako su posle kulturnog čoveka mravi i termiti najpametnije životinje, a tek onda nekulturni ljudi, pčele, viši sisavci, pa zatim opet insekti, ptice, pauci, i t. d,; ako se razviće duševnih osobin4 nalazi u takvom poretku, — tada ne može uopšte biti reči o bilo kakvoj evoluciji, Mora se stoga priznati, da je za biologiju značilo matan uspeh njeno oslobodjenje od psiholoških krajnosti odviše revnosnih darvinista; a ta zasluga pripada novoj nauci — uporednoj psihologiji, koja je jasno pokazala, da stvarno u psihičkoj evoluciji ne nalazimo mikakvih fakata koji bi protivrečili opštim osnovama evolucijone teorije. Psiha životinja dobila je opet sasvim drugi izgled, čim smo je počeli proučavati, ne na osnovu subjektivnosti {i zato proizvoljnih i često pogrešnih) tumačenja postupaka životinja, već na osnovu objektivnih posmatranja i naučnih ogleda. Bajka o pametnim insektima, Јебепде o »državama« mrava, о udruženjima pčela, priče o vrednim paucima, o blagorodnim postupcima pojedinih životinja i ptica, — sve se to razletelo kao dim pri svetlosti stvarne nauke, Nemamo mogućnosti da izložimo ovde ma i donekle rezultate i podatke ove bio-psihologije, ali ćemo, oslanjajući se na njene osnove, pokušati bar da iznesemo glavne zaključke koji se tiču čoveka, te koji se mogu donekle odmositi i na više životinje,

Prema modernoj bio-psihologiji uopšte, možemo govoriti o psihičkim pojavama samo kod životinja Које imaju naročiti centralni nervni sistem, Kod životinja bez nervnog sistema nalazimo jedino takozvane pozitivne i negativne tropizme, koji su u mnogšome bliži fizičko-hemijskim nego psihičkim pojavima. Najednostavnija forma psihičkog akta jeste refleks, tj. mehanički reflektirana radnja, sposobnost organizma da odgovara na odredjene spoljne nadražaje strogo odredjenim pokretima. Reflektorna kretanja imaju karakter automatskih kretanja, pokret je neminovna posledica nadražaja. Primerom ovakova refleksa kod viših životinja i ljudi mogu poslužiti: nevoljno povlačenje ruke pri neočekivanu ubodu ili dodiru, akt kijanja, skupljanja zenice, akt povraćanja, i drugo. Refleksi su za niže predstavnike višećelijskih životinja jedina njima svojstvena forma psihičke delatnosti, Kod viših životinja opažamo veću složenost psihičkog alta, izazvanu uslovima njihova života, Refleks daje mogućnost životinji da reaguje па svaki nadražaj jednim istim pokretom; ali život često primorava da se na jedan nadražaj odgovori ne jednim pokretom već čitavim nizom koordinovanih pokreta; često jedan pokret neophodno: izaziva, radi potrebe ili koristi organizma, nekoliko drugih, —

58