Nova Evropa

tako se stvara složeni refleks. Ali u borbi ха život, pri neophodmosti ekonomije snaga i pokret4, javlja se i potreba da se ne odgovori uvek ma svaki spoljni nadražaj odredjenim геflektornim pokretom, već u mnogim slučajevima da se uopšte ne reaguje na ove nadražaje, odnosno da se takoreći »izaberu« samo odredjeni, za organizam korisni pokreti, Može se javiti i neophodnost da se ukoči pojedino reflektorno kretanje, kao nepotrebno, ili suvišno, ili štetno; ovu ulogu kočnice prostih reileksa uzima na sebe komplikovaniji psihički faktor koji je dobio ime »instinkt«,

Pri savremenom stanju nauke, ne možemo Još da utvrdimo na koji način je došlo do procesa postepemog razvića 1 stvaranja najprostijih mstinkata. Najverovatnije je, zamisliti da su složeni refleksi, pri čestom ponavljanju {a to se baš i tiče spoljnih nadražaja i pokret4, koji su za život neophodni i česti), toliko ojačali pojedine grupe nervnih ćelija, nervnih puteva sprovodjenja, da su složeni refleksi postali urodjenom sposobnošću životinja, sposobnošću koja se nasledno predaje, kao i Opšta gradja celog orđanizma, Složene reflekse, koji se ı nasledno premose, možemo mazvati instimlktom, Više ili тапје tačno odredjivanje pojma instinkta je, po našem mišljenju, jedna od velikih zaslug4 bio-psihologije, te je potrebno na njemu se malo zaustaviti, usled naročite važnosti pravilnog razumevanja ove pojave,

Pre svega, moramo biti načisto s time, šta današnja nauka podrazumeva pod pojmom »instinkt«, U svakom slučaju, ne ono što se obično u svakidašnjem životu naziva ovom rečju, Postoji više definicija instinkta, Usled toga što još ni do Чапа5 ne znamo tačno suštinu psihe mustimkta, jasno je da ga је пеmoguće definisati sa dve-tri reči, Možemo samo približno opisati njegova nmajglavnija svojstva i karakteristične crte, U jednoj svojoj ranijoj radnji o ovom predmetu, pisac ovoga članka dao je sledeću definiciju instinikta: »Instinktom se naziva psihička sposobnost, urodjena većini životinja, koja omogućava pod običnim za njih uslovima života iskorišćavanje njima. svojstveme telesne organizacije, radi postizavanja malsimuma koristi u interesu jedinke 1 vrste, sa mimimalnim ufroškom energije; ova sposobnost daje životinji mogućnost da postupa celishodno, tačno, i savršeno, i pritom bez razumevanja cilja ove radnje, bez iskustva, i bez ођиће«, Instinktivne* radnje vrše se od svih jedinaka iste vrste uvek jednako, kao što su jednake i karakteristične osobime vrste,

Skrećemo još jednom pažnju na pogrešnost običnog upotrebljavanja reči »mstinlkt«, Često možemo čuti } ovake izreke: »Počeo je instinktivno da se oblači«; »instinktivno je zapalio cigaru«; »ima pozorišni (matematički, muzički, vojni, ili drugi) imstinkt«, i tome slično. Svuda je fu pogrešno upo-

59