Nova Evropa

итефтиКа »Нтхајзке Кеубе« бохопл зат za sebe, tojest protivu sebe, pa je šteta trošiti o tome dalje reči. A što se tiče slobode objavljivanja i širenja naučnih rezultata, naravno da smo mi poslednji koji bi u to zadirali; naprotiv — kako znaju naši čitaoci — za svih ovih dvanaest godin4 izlaženja »Nove Evrope« gotovo i ne radimo drugo mego i sami tome predano. služimo, popularišući nauku i beležeći njen napredak za šire krugove maše inteligencije, Tu nam doista ne trebaju smušeni »nazori« ovakih anonimmih učenjak4 i nadri-urednikA4, Nego, da predjemo na naš konkretni slučaj. |

„Hrvatska Revija« tvrdi, u šest tačaka, sledeće, Prvo: da članak Dra, Karamana »nije preštampan« iz »Nove Evrope«, nego da je »u suštini nov«, Ako bi ovo potvrdila tri pismena čoveka, koje bismo medjusobom izabrali, izjavljujemo se spremni da napustimo uredjivanje »Nove Evrope«, Stvar stoji tačno onako kako smo rekli: Dr, Karaman poslao je svoj. članak ponovo »Hrvatskoj Reviji«, »sa sitnim izmenama i neznatnim umecima«, Drugo, Da je »N, E.« donela uz članak iednu sliku a »H. R.« devet, »pa da bi već sama ta okolnost mogla biti dovoljan razlog za potrebu ponovnog пјебоуа објауljivanja« (dakle ipak »ponovno objavljen«, a ne »u suštini nov«!). Pre svega, »N, E.« je donela, uz članak o Korčuli, tri slike a ne jednu; a onda, s ovakim razlogom, postojala bi potreba da se članak Dra. Karamana — koji nije nikakav naučan rad, već jedan opis, jedna »šetnja kroz ulice i spomenike«, neprekidno preštampava, jer biće u Korčuli i okolini na stotine umetničkih spomenik4 i njihovih detalja koje vredi objaviti, i koji bi bili više-manje »bitni« za ovakav članak, Treće, »N. E,« je, u svojoj svesci od 80 stranica teksta, donela članke od četrnaest pisaca, i medju njima dala članku Dra. Karamana khudikamo najviše prostora (punih 11 strana), pritom je uredništvo, da ne bi druge odviše uskratilo, rukopis Dra, Karamana — od 15 tipkanih stranica — skratilo za otprilike jednu stranu, izostavljajući mesta gde se pisac zadržava na opisima detalja, ili se udaljava od predmeta i zalazi u sporednosti, ili citira latinski, ili iznenadno uvodi u članak druge pisce i dela o kojima neupućen čitalac ništa ne zna, pa mu mogu samo smetati pri čitanju. Tako je, naprimer, izostavljena rečemica:;

»Utisak, koji sam dobio pri svom prvom posjetu Korčule, da je na pročelju katedrale vidan utjecaj umjetnosti suprotne apuljske obale, potvrdio je po tome dokumenat, koji je Kolendić nedavno našao u korčulanskom bilježničkom arhivu, a u kojemu se spominje, da je oko 1446 godine neki Giacomo Correr iz drada Trani bio zaposlen kao Sraditelj na katedrali.«

O uticaju apulijske umetnosti na katedralu u Korčuli govori se opširnije napred u članku, Zatim je ispuštena ova rečenica;