Nova Evropa

Shupi svate ode po nevistu Sobom nosi dugačhe Roprene. Zdravo suvati došli po Kadunu I zdravo se natrag povratfili.

Kad su bili hraj Agina dvora. Duije ćerhe gledaju s' pendžera A dua sina prid nju izlazila, fer su svoju dozivali majhu:

» Vrati nam se naša mila majho Mi smo febi ručah pripravili!« Kad to čula Asan Aginica

Ona moli svatshog starešinu: »Bogom brate svatshi sfarešino Zaustavi honje ispod duora, Da darujem moje sirofice!«

Pod duorim su Rhonje ustavili Ter je majba dicu darivala: Ćerham daje svilene aljine A sinovim nože pozlaćene,

A malome u holivci sinu Njemu šalje sirotsbhe aljine.

To gledao Aša sa pendžera,

Te dozivlje dua nejaha sina: »Od' fe amo moja siročadi,

Ni vami se smilovati neće

Majha vaša srca hamenoga!« Kad to čula Asanaginica

S licom pade na zemljicu crnu U majci je srce prepubnulo, Gledajući suoje sirotice.

U razgovoru, ispričao mi je Meštrović, da je ovu pesmu, naručio od svoje babe {očeve majke), žene otresite i originalne, koja Je znala svu silu narodnih pesama napamet, i pevala ih sve do u svoju najvišu starost {umrla je prvih godina ovoga veka), Pevala Ju je uz kolevku njegovu bratu Marku, sedam бофта пјадјет od пјеба; а Ivan je, kao mališan od osamdevet godm4, slušao i tuvio, pa ju je posle ponekad i sam pevao, ili recitovao, pred starijma u kući i u rodu, To je dakle moglo biti nešto iza godine 1890, A čuo je, kaže, i

125