Nova Evropa

druge žene pevati ovu pesmu, pa misli da je ona bila poznata i rasprostranjena — a možda je još i danas — svud onud, ипаокојо 1 podalje od njegova mesta (iza Petrova Polja i Dalmatinskog Kosova, prema Imofskom i Makarskoj, i prema Hercegovini), Pevale su je žeme, jer nije običaj da muškarci pevaju ovake pesme uz gusle, — oni se drže junačkih pesama, Inače, kaže, spominjao se Hasanaga i u drugim, junačkim, pesmama, pa se Meštrović seća iz svoga detijstva, da ista njeđćova baba — jednom prilikom, na prelu, dok su muški pevali uz gusle, a žene po običaju sedele poizdalje i zabavljene radom osluškivale razgovor i pesmu, — kad је neko spomenuo ime Hasan-age (»Kuna Asan Adga«), nije тобја srcu odoleti a da ne izbaci kletvu, imajući stalno па umu »bezdušnika« koji je oterao ženu od petero dece i prouzročio joj smrt. I najmladji brat Meštrovićev, Petar, zapamtio je, uz druge pesme, i »Hasamaginicu«, iz mladosti, ali je nije umeo celu rekonstrujisati po sećamju, kao Ivam,

Kad sam pročitao Meštrovićev rukopis, i poredio da sa Fortisovom i Vukovom verzijom, a onda sve tekstove odmeo Meštroviću i pročitao mu ih redom, naporedo stih po stih, on je ostao u celosti pri svome tekstu, i ni u jednom slučaju de se tekstovi ne slažu nije dopustio da ga je izneverilo pamćenje, pa da bi omo što je čuo u mladosti bilo možda onako kao u PFomtisa ili u Splitskom Rukopisu; jako priznaje, da }e Eortisova verzija autentično narodska, i — Као što je pri rodmo — mestimice starija i originalnija od njegove, koja se donekle modemizovala i prilagodila sredini i jeziku njegova kraja. Neki slučajevi su naročito zamimljivi.”**)

') Odmah prvi stih Meštrovićeve verzije odvaja se od Fortisova omigimala, koji ima: »Što se b'jeli u gori zelenoja Ta se »zelena« uz Goru uzima dabogme kao stalan epitet, jer snegom pokrivena dora nije zelena. Varijanta ovoga uvoda u pesmi sa snegom »Sori na planini« poznata je i iz drugih narodnih pesama, — Za treći svoj stih — »Il' su bile na plandištu owce« —, kojeda nema u Fortisa (niti u Splitskom Rulkopisu), zna Mueštnović pouzdamo da ga je slušao pevati; ali nije isto tako siguran za odgovarajuće stihove (>A. bile se odjavile ovice«, i »Nit au bile okupljene ovce«), Slično, samo još jedamput nije siguran za čitav etih, i to: iza stiha »lstom Kada knjigu proučila« ne zna pouzdano da li nije možda ipak bio jedam stih koji bi odgovarao stihu u Foritisa »Još je jadna u toj misli stala« Inače, kaže, moglo bi biti nepoazdana вебапја, је одефирапја od onog što je stvarno čuo da se peva, samo kod pojedinih reči ili m redu reči,

Za glagol »po odi ga« — u jedanaestom stihu — seća se pouzdamo da da je čuo; ali kaže da se govori u narodu i »ob'lazi Sa«, u smislu učestanom {više puta), dok »pohodi« ima značenje jednog poseta,

126